Топлане траже поскупљење грејања

Топлане у Србији су у све већим дуговима. Разлог је, кажу, слаба наплата рачуна и неекономске цене грејања. Дуг топлана за потрошени гас и мазут премашује 29 милијарди динара. Истовремено, домаћинства и привреда за грејање дугују чак 23 милијарде. Због све скупљих енергената неизбежно је и поскупљење грејања.

Топлане имају три месеца да припреме систем за грејну сезону, плате потрошени гас и врате Робним резервама позајмљени мазут. Новца нема за све јер су топлане у кредитима, а наплата лоша.

"Свака топлана за себе, односно сваки град као оснивач мора заједно детаљно анализирати укупну грејну сезону, структуру цене коју има и зависно од енергента који користи направити нове цене за наредну грејну сезону", сматра Милован Лечић, директор Удружења топлана Србије.

Неки већ дижу цене. У Бору је већ прихваћен предлог топлане да грејање од овог месеца поскупи 20 одсто јер су, кажу, били најефтнији. Нека домаћиства нису се решила ни старих дугова.

У Удружењу топлана рачунају да би економска цена грејања требало да буде 110 до 120 динара по квадратном метру. У поређењу са садашњим ценама то би значило поскупљење од 30 одсто. Некима треба и више. Међутим, тешко је очекивати да локалне власти одобре тај проценат.

"Даћемо сада захтев за повећање цена, али немогуће је повећати цену за неких 50 посто или више од тога. Тако да апсолутно проблеми остају", поручује Радован Николић, директор топлане у Пироту.

Из лавиринта дуговања могу изаћи само, кажу, увођењем наплате грејања по утрошку, што је пракса у земљама Европске уније. Такву наплату имају само Суботица, Шабац и Бечеј, као и још 10 градова експериметално.