Обама стрепи од европске кризе

Америчка привреда не расте очекиваним темпом, а нова радна места се не отварају довољно брзо. Председник Барак Обама сматра да су за то кривци економска криза у Европи, успоравање кинеске привреде и високе цене горива. Повећање стопе незапослености, уз сталне узнемирујуће вести из еврозоне, утицали су на пад вредности америчких деоница.

Негативан извештај о стању на америчком тржишту рада и слаб привредни раст нови су знаци за узбуну. Стопа незапослености у Америци скочила је у мају на 8,2 одсто са 8,1 посто колика је била у априлу. Отворено је 69.000 радних места, знатно мање него што се очекивало.

У прва три месеца ове године стопа раста је свега 1,9 одсто. Амерички председник који је обишао фабрику у савезној држави Минесота, оцењује да се привреда бори да врати пуну снагу, али да то иде споро.

"Баш као прошле године у ово време, наша економија се суочава са озбиљним проблемима. Цене горива значајно оптерећују буџет грађана, а невоље у еврозони почињу да утичу и на нашу привреду", каже Барак Обама.

У последњи две године, у Америци је отворено нешто више од четири милиона радних места, али званичници сматрају да то не иде довољно брзо. И економисти указују на проблеме у Европској унији и успоравање кинеске привреде, што нарушава оптимизам да ће Сједињене Државе моћи да се одупру тим притисцима.

"Оно што изгледа не увиђају јесте да се ради о дуготрајном успоравању економије. Мораће да преиспитају своје закључке, јер се то успоравање понавља већ треће лето за редом", каже Џим Бјанко аналитичар .

Зато Барак Обама појачава притисак на законодавце у Конгресу - тражи да учине више како би се што више Американаца вратило на посао.

Обама каже да сада није време да се Конгрес игра политике, већ да озбиљно ради.

"Нека предложи превентивне мере уколико се криза у Европи погорша. Нека усвоји предлоге закона о запошљавању, како би се наставници, ватрогасци, полицајци и грађевински радници вратили на посао и допринели економском расту", каже Бјанко.

За сада је највећи добитник амерички долар, који је на берзама забележио највећи месечни раст од 2011, престигавши обвезнице, акције и сировине, будући да су инвеститори тражили спас у "зеленим" новчаницама у време погоршања дужничке кризе у Европи.