Лешници "напорни" за Србе

Иако има добре услове за гајење лешника, Србија увози 90 одсто потребних количина овог коштичавог воћа, највише за потребе кондиторске индустрије. Биљка која не тражи много неге и заштите, чији плодови увек имају високу откупну цену, чини се идеалном за оне који желе да уложе новац на сигурно.

Ипак, главни разлог што нема више узгајивача лешника је чињеница да је потребно чекати готово читаву деценију да се уложено вишеструко врати.

Агроном Милан Грубанов из Панчева тврди да нису потребна велика улагања за садњу плантаже леске. Садница кошта од један и по до пет евра у зависности од тога да ли су калемљене или не.

По хектару је потребно око 400 младих биљака. У почетку мора да се уложи у систем за наводњавање, што је још неколико хиљада евра у зависисности од модела.

"Када лешник уђе у пун род у деветој години, може да донесе принос до четири тоне по хектару што је јако добро. Нема одређеног пласмана свако се сналази, свако је свој комерцијалиста", каже Грубанов.

Нема много посла у плантажи леске. Воће је отпорно на болести, највећи посао је сакупљање зрелих плодова.

Смиља Микша Јеретина каже да лешник пуштају да природно сазри и да га скупљају са земље.

Нема тачних података колико је хектара под лешником. Повећава се интересовање за гајење тог воћа, па је према неким проценама сада под леском око пет стотина хектара.

Зашто међу произвођачима до сада није прихваћена леска као друго воће, иако се како кажу стручњаци на уложен динар касније враћа четири.

"Обрт капитала је веома спор, велики број људи који улаже новац не жели јер она ступа у пуну родност са осам девет година и тек тада враћа уложени новац", каже Драган Радивојевић са Пољопривредног факултета у Београду.

Иначе, цена лешника у љусци је 160 до 200 динара за килограм. Очишћеном расте цена јер се углавном увози из Турске. Цена језгра домаће производње прати вредност евра, па је килограм са 650 отишао на 800 динара.