Расте евро, расту рате

Пре две године, само четири одсто грађана каснило је у отплати кредита. Ове године, двоструко више. Иако смо и даље међу ревноснијима у региону, забрињава то што све више грађана не може да враћа позајмице.

Незапосленост и пад динара постају заједнички проблем, не само клијената, већ и банака. Грађани са стрепњом ишчекују сваки крај месеца када се кредит обрачунава по средњем курсу валуте.

Пре годину дана, средњи курс евра био је 97 динара, данас је скоро 20 динара виши. Како је просечна рата на стамбену позајмицу 340 евра, то значи да се сваког месеца плаћа тридесетак  евра више. Ако не могу толико да издвајају, клијенти могу да врате, на пример, стан или аутомобил, или рефинансирају кредит.

"Већ две године отплаћујем ауто-кредит који је везан за евре. Међутим, од нове године за пет месеци је рата порасла за неколико процената и због тога сам се одлучио за рефинансирање у динарима", каже Горан Филиповић.

У таквој ситуацији, банке најчешће предлажу рефинансирање, уз почек у отплати.

"Банке имају разумевање ако је дошло до објективних проблема као што је губитак посла, губитак зараде и слични други разлози и не активирају хипотеку кад првог месеца неко има доцњу", истиче Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије.

Упркос томе, сајтови на којима банке објављују огласе за продају одузетих хипотека, сваког месеца све су пунији. Цене тих некретнина све су ниже, па банке на аукцијама саме откупљују своје хипотеке, чекајући боља времена да их продају.

"Тренутно је на порталу Добош постављено 430 огласа за продају некретнина. Највећи број огласа преко 50 одсто представљају огласи за продају стамбеног простора, затим пословног простора, земљиште и стамбено пословни простор", каже Иван Маневски са сајта Добош.

Иако се предвиђа јачање евра и швајцарског франка, економисти не очекују колапс финансијског тржишта.

"Курс је много више депресирао него што су плате порасле тако да у том контексту разумевање банке сигурно постоји и од случаја до случаја банке ће наћи начин да се кредит рефинансира или одреди грејс период у отплати", истиче Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.

Стручњаци сматрају да, ако плате и пензије буду замрзнуте, а инфлација већа од планиране, курс евра не би смео да пређе 120 динара.