Евро, ипак, дражи

Иако су грађани Европске уније који користе евро убеђени да заједничка валута није добра за економију њихових земаља, нису спремни да се врате на раније националне валуте, показује анкета спроведена у оквиру пројекта "Global attitudes" истраживачког центра "Pew". Подршка евру је висока и у оним чланицама које не користе заједничку европску валуту.

Анкета је спроведена међу житељима пет чланица еврозоне (Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Грчка), као и међу три државе чланице које не користе евро (Велика Британија, Пољска и Чешка), пише Њујорк тајмс.

У тих осам чланица живи више од 75 одсто од 500 милиона становника економског блока. У свакој земљи анкетирано је око 1.000 становника.

Експерти нису успели да објасне видљиве противречности у одговорима испитаника, претпостављајући само да учесници анкете страхују од ризика који доноси излазак из еврозоне.

"Европљани схватају да је одустајање од евра као скок у таму", напоменуо је директор сектора за међународне економске ставове "Pеw" Брус Стоукс.

Испитаници из Грчке, која би могла да буде прва земља која је напустила еврозону, дали су најтипичније одговоре, сматрају аутори анкете. Управо у Грчкој велики број учесника тврди да је земљу ослабила европска економска интеграција, али њени грађани дају највећу подршку чланству у еврозони, за шта се изјаснило 71 одсто анкетираних.

Најнижу подршку евру дали су Италијани, само 52 одсто анкетираних се изјаснило у корист заједничке валуте.

Повољан утицај заједничке валуте на привредни развој земље признало је 46 одсто Грка, 30 одсто Италијана и 31 одсто Француза. У Пољској је на то питање позитиван одговор дало 48 одсто анкетираних према 63 одсто 2009. године, у Чешкој 28 одсто према 45 процента у 2009.

Према резултатима анкете, Немачка заслужује највећа признања, а њена канцеларка Ангела Меркел проглашена је за највише уважаваног европског лидера, без обзира на њен крајње оштар став по питању буџетске консолидације у Европи.

Једино у Грчкој, чији су односи са Немачком због кризе нагло погоршани, политику Ангеле Меркел подржало је само 14 одсто анкетираних, док је у осталим земљама тај показатељ премашио 50 процената.

У осталих седам земаља Грчка и грчки политичари добили су најмање поена.

Број Немаца који подржавају помоћ проблематичним земаљама расте са продубљивањем кризе, сазнаје се из резултата анкете – 49 одсто ове године према 42 процента у пролеће 2010.

У Француској се, међутим, запажа директно супротна слика – ове године мере помоћи подржало је 44 одсто анкетираних, док је таквих пре две године било 53 процента.