Спискови јавни, наплата боља

Од објављивања имена највећих пореских дужника очекивало се да ће проблем великих дугова бити решен и да ће бити попуњена рупа у буџету. Ипак, дугови се и даље мере милијардама динара. У Пореској управи, међутим, кажу да се ефекти објављивања спискова јасно виде на наплати и да је већ у првих тридесетак дана наплаћено девет процената више од очекиваног. Такав тренд се, кажу, наставља.

Пред само објављивање спискова постојао је велики притисак, кажу у Пореској управи, као и да су неки дужници одрешили кесу како би одбранили свој углед. У првих пет месеци знатно је већа наплата него у истом периоду лане.

Према речима Раде Костић, помоћнице директора Пореске управе, велики износ су платили управо они који су испод списка "неславних" 500 да не би дошли да буду објављени у првих 500 дужника.

"Наплата је скочила захваљујући људима који би били на списку да нису, чак дан уочи објављивања листе дужника, платили казне", истиче Костићева.

"Имали смо великог пореског обвезника чији дуг је износио преко 300 милиона, који је у том дану уплатио, а након што су се казне прокњижиле, видели смо да није на списку", додаје Костићева.

Дужници са списка "неславних" 500, како наводи помоћница директора, све више користе и могућност репрограма дуга, пре свих правна лица.

Од већине дужника дугови се наплаћују принудно. Тако је од почетка године, запленом, лицитацијом и продајом покретних и непокретних ствари наплаћено око 15 милијарди динара. Ипак, и поред свега тога, укупан дуг обвезника према држави није знатно смањен.

Расту камате

Како објашњава Костићева, тај дуг није могао да буде умањен зато што камата за оне који не плаћају непрестано расте.

"Код дужника који не плаћају драстично је нарастао дуг, што је отприлике пет и по одсто квартално", истиче Костићева. Осим што највећи међу највећим дужницима не плаћају свој дуг, проблем је и што око 80 одсто лица са списка није ликвидно.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да су двојни стандарди стални проблем и истиче да се догађа да предузећа која нису повлашћена контролише Пореска управа и да та предузећа углавном немају дуговања, не касне са уплатом за порезе и доприносе.

"Истовремено постоје хиљаде предузећа која су у већинском државном власништву и дешава се да та предузећа годинама гомилају дуговања, а на крају се очекује да им држава повеже стаж или стави их у положај да су повлашћени у односу на друге привредне субјекте", објашњава Рајић.

Стручњаци сматрају да би пореска управа била много ефикаснија када би реаговала чим се појави и најмањи дуг, уместо што се годинама чека за наплату, а камате тај дуг повећавају.

Милан Ћулибрк, уредник у недељнику НИН, каже да се дугови за доприносе сада мере милијардама евра.

"Тај дуг се мора наплаћивати одмах и подразумева се да онај ко не плаћа порезе, заправо крши закон. Уосталом, тако је пао Ал Капоне. Ако је пао Ал Капоне, тако морају да падну и сви остали бизнисмени и сви остали привредници у Србији који избегавају", додаје Ћулибрк.

По угледу на централу, и пореска управа општине Панчево објавила је списак највећих дужника. И без савета стручњака, одлучили су да је најбоље реаговати чим се дуг направи, па се тако на њиховом списку налазе сви који дугују више од 100 динара.