Милијарде за "Банкију"

У еврозони још нема решења за Грчку, а са југа прети нови проблем. У Шпанији, четвртој међу економијама које користе евро, у току је акција спасавања једне од највећих банака. "Банкији" треба више од 15 милијарди евра да би избегла банкрот. Ако не буде спасена, настаће већи мањак у шпанским финансијама. Страхује се да би влада у Мадриду због тога могла да затражи међународну помоћ. То би судбину евра учинило још несигурнијом.

На берзи у Мадриду акције "Банкије" се не продају и не купују. Банка је тражила да се обустави трговина, јер су, када је јавност сазнала да јој прети банкрот, акције потонуле.

"Банкија" је створена пре две године на нездравим темељима - обједињавањем седам проблематичних регионалних штедионица које су давале позајмице за куповину кућа и станова, који су изгубили вредност када је 2008. године пукло шпанско тржиште некретнина.

Влада јој је прошлог месеца већ дала око пет милијарди евра, али показало се да то није довољно и штедише су почеле да повлаче новац. Стручњаци их умирују.

"По шпанском закону, банка и влада гарантују за улоге до 100 000 евра. Осим тога, банка је делимично национализована, па је јавна институција иза које стоји шпанска влада. Сигурнија је него раније", каже Хозе Рамон Пин из "Пословна школе" ИЕСЕ у Мадриду.

Од стања банкарског система зависи хоће ли и Шпанија морати да тражи помоћ од партнера у Бриселу и ММФ-а, а то би било лоше за већ уздрману еврозону. Под притиском Европске уније влада је ангажовала независне ревизоре да процене стање шпанских финансија.

"Шпанске банке могле би бити извор нових невоља. Банкија је вероватно почетак веће кризе која би могла да се прошири преко граница Шпаније", наводи Штефан Шарфетер, из "Бадер банке" у Франкфурту.

Шпански стручњаци, међутим, објашњавају да не би требало очекивати да и друге тамошње банке западну у невољу као "Банкија", јер су мање позајмљивале купцима некретнина, па нису претрпеле тако велики удар.

Било како било, проблем ове шпанске банке указује на потребу да еврозона почне реформу финасијског сектора и створи једно заједничко тело задужено за банке у невољи, а посебно за надзор над великим банкама које се простиру преко граница једне државе.