Нема рецесије док се Немачка пита

Државе еврозоне избегле су рецесију у првом кварталу ове године, углавном захваљујући великом извозу Немачке, саопштила је Статистичка канцеларија Европске уније (Евростат).

Економија 17 држава које користе евро остала је непромењена у односу на претходни квартал, када је економски раст смањен за 0,3 одсто.

У прва три месеца ове године аналитичари су очекивали економски пад од 0,2 одсто, што би значило два узастопна квартала са негативним растом, односно улазак у рецесију.

За побољшање ситуације првенствено је заслужна најјача европска економија Немачка, која је, упркос лошем стању у којем су се нашле скоро све чланице еврозоне, забележила економски раст за 0,5 одсто, највише захваљујући великом извозу.

Међу чланицама еврозоне, међутим, постоје велике неједнакости, па су тако Ирска, Грчка, Шпанија, Италија, Кипар, Холандија, Португал и Словенија биле у рецесији.

Већина аналитичара очекује, у најбољем случају, стагнацију економије еврозоне током наредних месеци.

Баш из разлога избегавања рецесеије еврозона је још једном упозорила Грчку да се придржава услова договорених у оквиру кредита, а у противном ризикује излазак из монетарне уније.

Тренутак је посебно деликатан због политичких превирања после парламентарних избора у којима је настала пат позиција, због чињенице да је неколико странака освојило прилично сличан број гласова па без широког договора најмање три велике странке неће бити могуће да се формира влада у Атини.

Министри финансија 17 држава које као валуту користе евро састали су се у Бриселу, одакле су политичким странкама у Грчкој послали одлучну поруку да та презадужена земља мора да поштује услове пакета међународне финансијске помоћи.

Једина алтернатива, коју аналитичари све чешће заступају, а чак је помињу и званичници ЕУ, јесте да Грчка напусти еврозону.

Источна и централна Европа у рецесији

Чешка привреда је у првом тромесечју потонула трећи квартал узастопце, док је Румунија, као последица кризе у еврозони и владиних строгих мера штедње које су наштетиле домаћој тражњи и смањиле извоз широм Централне и Источне Европе, поново склизнула у рецесију.

Процене раста бруто домаћег производа за земље Европске уније, такође, показују и да је Мађарска, по први пут од врхунца економске кризе 2009. године, забележила негативан привредни раст, преноси агенција Ројтерс.

Подаци у све три земље су били далеко гори од прогноза економиста.

Румунија, која је друга најсиромашнија земља Европске уније, поново је склизнула у рецесију, пошто је у првом кварталу ослабила за 0,1 одсто у односу на претходни квартал због изузетно хладног времена и снежних олуја, које су у јануару зауставиле производњу и смањиле њен извоз у еврозону.

Чешка влада је смањила трошкове и повећала порезе ради довиђења фискалног дефицита на границу ЕУ од три одсто БДП-а у овој години. Међутим, доживела је пад далеко већи од очекиваног, од један одсто у односу на последњи квартал, што је њен трећи узастопни квартал слабљења.

Привреда Мађарске, чија влада десног центра настоји да покрене преговоре са ЕУ и Међународним монетарним фондом о зајму, потонула је за 1,3 одсто. Тиме није испунила техничку дефиницију рецесије, која се дефинише као два узастопна квартала са негативним привредним растом, будући да је њена привреда у последњем кварталу 2011. године стагнирала.

Бугарска је, такође, била погођена таласом хладног времена и успоравањем еврозоне, стагнирајући у односу на претходни квартал.

Једина земља која је заобишла овај тренд је Словачка. Ова чланица еврозоне је ојачала више од очекиваног за 0,8 одсто у односу на претходни квартал после отварања нове производне линије у фабрици компаније "Фолксваген", која постепено повећава своју производњу.

Пољска, највећа економија региона и једина земља која током кризе није пала у рецесију, објавиће своје кварталне резултате крајем маја.