Читај ми!

Кредитна задуженост стагнира

Задуженост грађана и привреде у Србији по основу банкарских кредита није значајније промењена у претходном месецу, чиме је настављен тренд стагнације задужености из протеклих месеци, кажу у Удружењу банака. Јавни дуг на крају марта 14,6 милијарди евра, наводи Министарство финансија.

Привреда, предузетници и грађани у Србији у априлу су банкама дуговали 2.029 милијарди динара, што је за један одсто више него у марту, објавило је Удружење банака Србије.

Генерални секретар Удружења банка Србије Верољуб Дугалић рекао је на конференцији за новинаре да је у априлу настављен тренд стагнирања задуживања привреде и грађана из претходних неколико месеци.

"Онолико колико се кредита врати током једног месеца, толико се и одобри", додао је Дугалић. Он је навео и да током априла није било промена у структури кредита ни у учешћу кашњења у отплати у укупном дугу, иако је благо смањено кашњење привреде са 15 на 14,8 одсто.

Дугалић је додао да стагнира и ниво задужености по кредитним картицама и текућим рачунима, док се у лизингу наставља тренд благог пада од један до два процента.

Према подацима Кредитног бироа, кредити привреде износили су 1.361 милијарду динара и за 1,2 одсто, односно 15,6 милијарди динара, били су већи него у марту, док је дуг становништва повећан за 0,9 одсто, односно пет милијарди, на 577 милијарди динара.

Предузетници су на крају априла дуговали 91,6 милијарди динара, што је за 0,2 одсто мање него претходног месеца.

Код становништва је забележeн раст готовинских кредита од 1,4 одсто, на 149,3 милијарде динара, а стамбени кредити су порасли за 0,8 одсто, на 329,4 милијарде динара.

Обавезе грађана по основу потрошачких кредита смањене су за 1,4 одсто, на око 37,1 милијарду, а кредити за рефинансирање смањени су 0,3 одсто, на 34,2 милијарде динара.

О контроли уплате пореза

Верољуб Дугалић поновио је да банке нису институције које треба да контролишу уплату пореза и доприноса на зараде, како је то предвиђено од 1. јула, већ би то требало да ради Пореска управа.

Дугалић истакао да је банкарски сектор јасно изразио такав став, као и да је Удружење банака послало своје мишљење Народној банци Србије, влади и Министарству финансија и да очекују њихов одговор.

Он је оценио да је неизводљиво да банке контролишу уплату пореза, не само технички, већ и системски јер се, према његовим речима, зна ко има право да контролише уплату пореза и ко има механизме да то проверава.

Законом о пореском поступку и администрацији предвиђено је да банке од 1. јула буду укључене у систем контроле уплате пореза и доприноса на зараде и да у случају да порези и доприноси нису усплаћени не могу да дозволе ни исплату зарада.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво