Клацкалица на девизном тржишту

Динар је од почетка године изгубио 11,43 одсто вредности и достигао ниво од 112 динара за евро. Народна банка је у 2012. години продала укупно 753,5 милиона евра, како би ублажила тражњу и одржала стабилност домаће валуте. Стручњаци кажу да би осим брзог формирања владе на курс повољно утицао већи прилив девиза од неке приватизације и већа динаризација финансијског система.

Кад год нема довољно тражње за динарима или кредитима сав вишак националне валуте грађани и банке претварају у евре и тако подстичу раст курса и цена, посебно увозне робе.

Неки трговци већ дуже робу зарачунавају по курсу од 115 динара па кад год динар константно клизи надоле проради такозвани штицунг.

Мењачи кажу да се у ситуацији када динар константно пада евро више купује, али не у неким великим износима. На курс динара могла би крајем маја благотворно да утиче исплата овогодишње рате девизне штедње.

Мењач Милан Тадић претпоставља да ће се појавити одређена количина валуте код грађана који ће то вероватно да мењају за неке регуларне трошкове живота.

И док економисти очекују већи прилив девиза од приватизације чиме би се стабилизовао динар, у Сосијете женерал банци су први пут емитовали динарске записе банке од милијарду и седамсто милиона динара на три године. Тиме је на дужи рок подстакнута тражња динара.

"Што буде више извора и што буде бољих понуда које ће утицати да се каматне стопе стабилизују и крену неким силазним правцем, ствараће се интерес код становништва да се више задужује у динарима чак и за стамбену изградњу", наводи Соња Миладиновски из Сосијете женерал банке.

Уколико би се дугорочним динарским депозитима финансирала стамбена градња то би могло повољно да се одрази на снагу динара.

За сада је највише позајмица, око три милијарде евра, одобрено за куповину станова и то са девизном клаузулом јер је тај новац дошао из прекограничних кредита.