Девизе од пиљевине

Пелет, који се добија од струготине или пресоване пиљевине, полако постаје један од извозних адута Србије. Тај енергент све се више користи за грејање, а Европа потроши чак 80 одсто светске производње. Све је више произвођача и у нашој земљи, а само прошле године извозом пелета зарађено је девет милиона евра.

У Србији је регистровано 20 произвођаћа пелета, а раде, и то добро, њих 17. Пелет извозе највише у Италију, Словенију и Македонију. Потражња је толика да би могло да се прода и 10 пута више.

"Сву производњу пелета продамо у Италији. Све послове договоримо током лета, а ове године и много људи из Србије тражи пелет. Производимо 2.000 тона годишње. Надамо се да ћемо повећати производњу", каже Луана Карбоне из фирме Беневенто.

Само прошле године, тражња на домаћем тржишту повећана је 50 одсто.

Као гориво пелет је јефтинији и чистији од угља и мазута. "Дозвољен пепео је до 1,5 одсто. То значи, на једну тону пелета отприлике килограм, килограм и по пепела. То је занемарљиво, практично, све изгори, нестане", објашњава Драган Михаиловић из "Гота пелетса" у Бајиној Башти.

За производњу пелета највише се користе буково дрво и топола, али и четинари – јела и смреча.

Од 600 хиљада кубика дрва, који су годишње расположиви, на производњу пелета оде шестина.

"У односу на укупан прираст и потрошњу дрвета у осталим сегментима, производња пелета не представља никакав проблем нити било какву претњу шумском фонду Србије. Користе се дрвни остаци у индустрији, пре свега, из производње у пиланама. Захваљујући управо производњи пелета, Србија је очишћена од бројних дрвних депонија", каже професор Бранко Главоњић.

Покретање посла је скупо, али се веома брзо исплати. У фабрику са годишњом производњом до 30 хиљада тона пелета треба инвестирати око пет милиона евра. Најчешће се уз помоћ страног капитала отварају погони са једном или две производне линије или је то породични посао.

"Што се тиче произвођача, они немају неке подстицајне мере државе када је у питању производња. Међутим, с обзиром на то да се ради нови Акциони план за обновљиве изворе енергије до 2020. године у предлог тог Акционог плана биће уграђена постицајна мера када је реч о потрошачима", каже Бранко Главоњић.

Најразвијенију производњу пелета имају скандинавске земље, следе Немачка, Аустрија и земље Источне Европе.