Сајам луксуза и штедње

Сајмови су увек огледало економског просперитета или кризе, а минхенски сајам предузетништва, највећи у Европи посвећен је луксузу, али и штедњи. Неке комшијске земље на сајам долазе организовано, док је предузетника из Србије мање него претходних година.

Економска криза нас је добро протресла. Ипак свака криза је могућност за нови почетак, а сајмови попут минхенског, прилика да се купи нека машина или нађе тржиште. Овога пута у области обновљивих енергија и енергетској ефикасности које помажу и владе.

"Осим савета грађанима Немачка даје субвенционисане кредите уколико желите да градите куће или купујете опрему која штеди енергију", каже Урлих Валтер, модератор Министарства економије Немачке.

Наравно то је увек прилика да се покрене нови бизнис у производњи опреме за уштеду енергије. Предизетник из Минхена каже да праве бројила која мере трансформисану енергију из сунчевих колектора за зграде и домаћинства јер они троше 40 до 60 процената укупне енергије.

Док се на сајму приметило да европско тржиште, сем Немачке стеже каиш, бизнис се изгледа премешта у јужну хемисферу, бар када је реч о луксузу и опреми за базене.

"Почели смо са четири радника а сада имамо четири фабрике и 400 запослених. Тржиште смо нашли у Јужној Африци, Бразилу и Аустралији", истиче предузетник из Прага Јан Воришек.

Када је реч о нашим предузетницима, они желе инострана тржишта да би избегли старе, али основне проблеме. Зоран Мишковић из фирме "Јупром Шабац" каже да је код нас је наплата тешка.

"Не знамо коме се сме дати роба. Често долазимо у ситуацију да смањујемо испоруке због тога што не знамо да ли ће и када бити наплаћене", каже Мишковић.

Код нас прву годину пословања преживи свака пета фирма. У Хрватској свака трећа, па сајамски наступ регресира обртничка комора.

"Ми субвенционирамо 50 посто цену самог наступа. Организујемо принцип кључ у руке, њих кошта 186 евра а пуна цена наступа је 400 евра", каже Дражен Хорват из Хрватске обртничке коморе.

Некада су се занатлије са сајма у Минхену враћале кући са машинама јер се за неколико стотина марака могла купити половна опрема за ситан бизнис. Сада са кесама из робних кућа јер је за озбиљнији посао потребан већи кредит.