Порези у кампањи

Највеће порезе треба да плаћају најбогатији, једна је од порука у кампањи за председничке изборе у Француској. Усред изборне кампање, изгласана је такозвана "робинхудовска такса" коју ће компаније вредне милијарду евра плаћати на све трансакције. У кампањи у Србији био је актуелан само ПДВ на беби опрему, чије је укидање у међувремену предложила Влада.

Ново питање је опорезивање најбогатијих. У већини западних земаља, систем је такав да се доприноси плаћају до висине једне просечне зараде, а порез прогресивно расте како расту и зараде.

У Француској је тренутно 50 одсто и разматра се повећање, баш као и у Италији, док се у Немачкој и Енглеској разматра евентуално смањење.

Милица Бисић са Факултета за економију, финансије и администрацију каже да нико није имун од популизма у кампањи па ни Француска.

У Србији порез на доходак је 12 процената, са растом зарада расту само доприноси. Додатни годишњи порез плаћају само они који месечно зарађују шест просечних зарада, што је 2011. године било скоро 18.000 евра годишње.

Стручњаци нису сагласни у томе да је потребно повећати порезе за оне који зарађују највише. Порески стручњак Саша Радуловић објашњава да што више зарађујете, то на додатне приходе плаћате веће порезе.

"Сви на основицу плаћају исти порез, тако да кад зарађујете мало, узимате мало из заједничког ресурса, онда и плаћате мањи порез, кад узимате много онда вам није тешко да плаћате већи порез", рекао је Радуловић.

(Не)праведно пореско оптерећење

Према Радуловићевим речима, резултат свега тога је праведно пореско оптерећење, смањење сиве економије, а запошљавање постаје јефтино. 

"Таман и да буде сто посто пореска стопа оних који имају више то је недовољно да се надокнаде порески приходи који би се изгубили опорезивањем других, тако да у практичном пореском смислу то није опција за Србију", каже Милица Бисић.

Кампања је, кажу стручњаци право време да се постави питање о опорезивању најбогатијих.

"Ако се са идејом о прогресивном опорезивању наше партије не би замериле гласачком народу, већ напротив - зашто онда та идеја није присутнија у кампањи? Није ваљда зато што би се с том идејом замерили власницима крупног капитала који чине тек неколико промила бирачког тела", каже социолог Срећко Михајловић.

Према његовим речима, са њиховим гласовима нити се добијају нити се губе избори. Остаје тајна, како каже, зашто онда партије неће да се замере малобројним власницима крупног капитала?

Могуће да се одговор на ово питање налази и међу именима оних који финансирају политичке странке, а делом и у томе што се многи порески стручњаци противе прогресивном расту пореза, већ наводе да је кључ у његовој ефикаснијој наплати.