Уштеда или коцкање с курсом

Чим је евро почео да јача, Народна банка Србије привредницима је саветовала такозвано хеџовање, односно да се од девизног ризика заштите тако што ће с банком унапред уговорити куповину девиза – по курсу који важи у тренутку склапања уговора за датум када им доспевају одређена плаћања.

Уговарање куповине или продаје девиза унапред, за Народну банку Србије је заштита валутног ризика, односно могућег скока евра. За српске привреднике, то је коцкање.

Заинтересованост пословног света за терминску куповину девиза порасте када евро почне да јача, али у Србији ни тада не прелази пет одсто.

"Ако ја сада термински откупим, на пример, један евро по курсу од 110 или 115 динара и након три месеца он буде 130 – да, ја сам добио. Али јадан ја четвртог месеца са курсом од 130 динара", наводи Мирко Тодоровић из компаније "Тодор".

"А ако је курс пао – као што се дешавало прошле године, на 105 динара – онда ја бележим губитак", каже Тодоровић.

Сигурност се плаћа, али се исплати вишеструко, поручују у Народној банци Србије, која ту опцију препоручује привредницима. Бранислав Зороја из Народне банке каже да су шансе привредника да се заштите од курсних разлика 50 према 50 одсто.

"У сваком случају, имате и могућност да то не урадите. Онда имате неизвесност, односно преузели сте ризик курсних разлика на себе. Ако је могућност већ 50 према 50 одсто, онда је боље урадити хеџинг и на крају обезбедити извесност свог пословања", наводи Зораја.

Међутим, у условима смањене ликвидности, за многе привреднике та опција све је даља. Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа каже да су мане хеџинга што мали привредници морају да резервишу део средстава за куповину девиза.

"Друго, ми плаћамо онда кад имамо новца, а овако сте циљани да тог дана платите, па морате прикупљати до дана кад треба да извршите трансакцију и купите девизе. И трећа ства , термински уговори су могући кад су у питању велики трансфери", истиче Кнежевић.

Две су опције за терминску куповину девиза – да се по текућем курсу плати одмах, а новац подигне касније, или плати по преузимању девиза када се урачунава текући курс, плус каматна разлика од 8,5 одсто.

Ту опцију у понуди има 16 банака. Банкар Бојан Лечић каже да је највише користе увозници који на редовној основи увозе робу из иностранства и плаћају у еврима и доларима.

"За те веће увознике уобичајене суме су од пар милиона евра до пар милиона долара. Мала и средња предузећа купују пар стотина хиљада евра", наводи Лечић.

Терминско куповање девизних средстава повољније је у окружењу, јер је и знатно нижа референтна каматна стопа. У Хрватској је, на пример, она четири одсто, у Мађарској шест, Румунији седам.