Литар бензина 150 динара

Гориво је јутрос поново поскупело. Најпродаванији евродизел, и европремијум од 98 октана, први пут су скоро изједначени са ценом која, зависно од пумпе износи од  149 до 150 динара по литру.

То је треће поскупљење за недељу дана.

Безоловни бензин БМБ од 95 октана кошта 144 динара, а дизел Д2 на пумпама НИС-а кошта 141 динар.

На пумпама различитих нафтних компанија у Србији у протекле две, три недеље, гориво у Србији је поскупело пет пута за око 10 динара по литру.

Од почетка године литар горива скупљи је за скоро 15 динара, па је Србија у региону поново у врху по ценама деривата.

Према речима министра пољопривреде и трговине Душана Петровића, претходних недеља нафта је поскупела на светским тржиштима са 107 на 126 долара по барелу.

У Удружењу нафтних компанија Србије (УНКС) истичу да је просечна малопродајна цена горива у Србији за претходних девет месеци порасла од 4,3 до 8,1 одсто односно цене су више за шест до девет динара по литру у зависности од деривата, док је ТНГ у том периоду поскупео за 17,4 одсто.

Асоцијација потрошачких организација Србије (АПОС) позвала је потрошаче у Србији да 15. марта, на Светски дан потрошача, не купе ниједан литар горива, у знак протеста што је цена горива од почетка године порасла за 10 одсто.

То значи повећање цена од чак пет одсто на месечном нивоу, јер нико не жели да се одрекне огромног дела добити, било кроз акцизе и порезе, било кроз марже и зато нека Светски дан потрошача буде дан када ће све бензинске пумпе бити празне - макар на један дан, поручује АПОС.

Економиста Љубодраг Савић изјавио је Танјугу да с обзиром да Србија увози више од половине потребних количина нафте, цене нафте на светској берзи се одражавају на домаће цене горива, али и додао да је високо захватање државе у цени горива.

Он је указао да и кад цена нафте на светском тржишту осцилира и пада, код нас ретко појефтињују нафтни деривати, а понекад се и минимално повећање цена нафте користи за поскупљење горива.

Економиста Милица Бисић раније је изјавила да на цене горива у Србији значајно утичу акцизе на нафтне деривате које су међу највишима у региону.

Утицај свих пореских обавеза на висину цене бензина у Србији је 52 одсто, што је 23 одсто више од просека у региону.

Када је реч о дизелу, Србија спада у ред земаља са највећим утицајем свих пореских обавеза на висину цена тог нафтног деривата у износу од 41,9 одсто, што је 17 одсто више од просека у региону.

Стручњак за енергетику у Привредној комори Србије (ПКС) Љубинко Савић подсетио је да од либерализације тржишта нафтних деривата само тржиште регулише цене горива и додао да је реч о нафти као берзанској роби чије се осцилације цена на светском тржишту рефлектују на српском тржишту.

Уз на раст цена нафтних деривата утичу и курсне разлике и стално слабљење вредности динара у односу на евро и долар.

Савић је у изјави Танјугу напоменуо да Србија увози око 60 одсто потребних количина нафте и да из домаћих извора имамо нешто више од милион тона годишње и додао да Србија нема стратешке резерве нафте и нафтних деривата, већ само залихе из Робних резерви, које се користе када је ванредна ситуација. Стратешке резерве у другим земљама су за око 90 дана и то оних нафтних деривата који се увозе.