Кованице за бакшиш и кусур

Кован новац у Србији обухвата тек око један одсто укупног платног промета. Само је кованица од 20 динара вреднија од сировине од које је направљена. Један, два или пет динара више не служе за куповину, углавном завршавају као кусур или бакшиш.

Некада није било кумства, а да не зазвецка кеса. Данас је у Србији у платном промету 130 милијарди динара, од чега је тек нешто више од једног процента у металу. Осим тога, Народној банци се враћа све мање кованица које више не важе.

Тренутно је само кованица од 20 динара вреднија од сировине од које је направљена. Један, два или пет динара више не служе за куповину, углавном завршавају као кусур или бакшиш.

Кованице које су вредније као сировина него што њима може нешто да се купи, производиле су се до пре три године.

Како каже Блаженка Робовић из Народне банке Србије, 2009. године уведена је нова технологија где се кованице праве са челичним језгром пресвученим танким слојем бакра. То је једна од метода којом се Народна банка штити од расипања тог новца.

"То су кованице које много мање могу бити интересантне злоупотребама на тржишту при претапању у метале који могу да се користе за неке друге производе", каже Робовићева.

У Народној банци Србије кажу да им се из периода Савезне Републике Југославије није вратило 400 милиона комада кованица То је 1.840 тона, количина која би била довољна да се направи сто тенкова.

Иако много тога зависи и од историјских околности, могли бисмо ипак да се угледамо на Британце, који кусур враћају у пени, па новац не кују тако често. Новчићи у Великој Британији у оптицају су и по неколико деценија.

Број коментара 11

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.