Више хране уз помоћ науке

Да би се хранило светско становништво, пољопривредна производња морала би сваке године да се повећа три одсто, односно да 2050. буде 70 одсто већа него данас. Обрадивог земљишта је, међутим, због урбанизације и нарушавања квалитета све мање.

Стручњаци зато саветују да се у пољопривреди што више користе наука и нове технологије, јер се само тако може задовољити све већа потреба за храном.

Израелци доказују да сателитска технологија има знатне везе са пољопривредном производњом. Трудећи се да што боље искористе обрадиво земљиште, користе сателитске снимке за детаљну анализу која је култура најпогоднија или кад је најбоље време за сетву.

"Закључили смо да је за већу пољопривредну производњу важно знати микроклиму сваке парцеле. Сателитски снимци дају нам информације о температури земљишта, што је јако важно, на пример, за правовремену примену пестицида", каже проф. Ури Дајан са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

"Информације убацујемо у алгоритам и резултат прослеђујемо пољопривредним произвођачима", објашњава др Итмар Ленски са Универзитет Бар Илан.

Пољопривредне културе веома су осетљиве на климатске промене, а штеточине и коровске биљке униште и 40 одсто приноса у свету. Штета се мери милијардама долара. Пољопривредници кажу да израелски научници мењају однос природе и људи.

"Сан постаје јава. Пољопривредник сам 40 година и знам колико је за успешну производњу важно доносити одлуке у право време", задовољан је пољопривредни произвођач Гидеон Израел.

Израелски научници раде на томе да своју методу, за коју стручњаци кажу да је основа за прецизну пољопривреду, развију тако да буде примењива у целом свету. Анализе ће бити још прецизније како се буде повећавала резолуција сателитских снимака.

Добробит од науке очекују и колумбијски узгајивачи кафе који су због климатских промена прошле године имали најмањи принос у последњих 30 година. Национални центар за истраживање кафе већ 15 година ради на томе да створи отпорније зрно.

"Реч је о стратегији да се допре до генетске мапе кафе уз помоћ молекуларне технологије. То нам омогућава да брже развијамо нове врсте", каже директор истраживачког центра ЦЕНИКАФЕ Фернандо Гаст.

Модификовано зрно посејано је прошле године на отприлике десетини земљишта на коме се у Колумбији узгаја кафа и ишчекују се резултати, јер кафа захтева савршену комбинацију температуре и влажних и сушних периода да би имала добар укус.