Динар, рата и камата

Домаћа валута наставља да слаби, па ће у понедељак званични средњи курс бити 110,73 динара за један евро. Јача евро, а слабе могућности грађана и привреде да на време измирују своје дугове. Кредит у еврима, а плата у динарима - њима је, чини се, најтеже.

Домаћа валута почела је да пада у октобру прошле године када је један евро вредео 99,5 динара, да би данас вредео више од 110 динара.

Према подацима Народне банке Србије, из јануара - 3,8 одсто грађана не успева да плаћа рате кредита на време, а касне и сваки пети привредник или правно лице.

Решење би могло да буде задуживање у домаћој валути.

"Ако се вежемо за динар, у оптицају ћемо га ојачати и бићемо безбеднији јер нећемо имати курсни ризик што се тиче отплате кредита", каже Душан Узелац са сајта "Каматица".

Док се чека најављено стабилизовање домаће валуте, као и грађани у тешкоћама су и привредници. Већ се прерачунавају због слабљења динара. Предлажу и решења.

"Ми у бизнис плану на годишњем нивоу рачунамо на неко колебање курса од 5 до 6 одсто и ако се то до краја године задржи ми у тим границама нећемо имати негативних ефеката, ако би ти било затно више имали бисмо проблема", каже Драгољуб Вукадиновић, председник компаније "Металац".

Председник "АБС холдинга" Ненад Поповић каже да је проблем српских предузећа због тога што је већина кредита краткорочна.

"Зато је формирање Развојне банке која би давала дугорочне кредите кључ за решење овог проблема, а ти кредити би били везани за динар са мањом каматом", каже Поповић.

Осим Развојне банке, српски привредници још чекају да на снагу ступи закон о редовности плаћања, који рок за наплату потраживања било у јавном било у приватном сектору ограничава на 60 дана. Рокови плаћања у Хрватској од ове године ограничени су на 30 дана.