Други дан Бизнис форума

Другог дана "Копаоник Бизнис форума 2012" представници међународних финансијских институција и домаћи стручњаци представљају своје предлоге за одржање макроекономске стабилности, у условима кризе јавних дугова у Европској унији и могуће импликације на економска дешавања у Србији.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да ће међугодишња инфлација у фебруару бити пет одсто или нешто испод тога и да ће у наредним месецима бити настављен даљи пад инфлације.

Шошкић је на "Копаоник бизнис форуму" истакао да ће у марту и априлу инфлација бити на доњој граници циља, а могуће је да у кратком периоду буде и испод те границе.

Гувернер је подсетио да је инфлациони циљ за 2012. годину четири плус/минус 1,5 одсто и да НБС верује да ће кретање цена у овој години бити у циљаним оквирима.

Осврнувши се на питање курса евра, Шошкић је рекао да нико нема илузија да је идеална, истакавши да критике изнесене на рачун НБС-а немају основа.

"До пада динара нису довеле мере НБС-а, већ лоше вести, као што су повлачење "Ју-ес стила" и замрзавање аранжмана са ММФ-ом. То је поједине ивеститоре навело да одустану од улагања у Србију", прецизирао је Шошкић.

Гуверенер је рекао да залагање за фиксни курс евра није добро, јер би он потрошио девизне резерве, напоменувши да би и плате морале да се снизе чак за 20 одсто.

"Замка" средње развијености

Саветник премијера Србије Јуриј Бајец истакао је да је веома важно да земља после кризе избегне "замку" средње развијености и да настави путању привредног раста.

"Показало да држава није створила довољно чврст институциоални оквир у коме би главни учесици, приватни бизнис, запослени и држава, обезбедили довољан ниво међусобне координације, рекао је Бајец на панелу о усклађивању фискалне и монетарне политике са индустријским политикама другог дана Бизнис форма на Копаонику.

Објашњавајући аспекте те замке, Бајец је рекао да уколико то институционални оквир не дозвољава, долази се у ситуацију да расположиви развојни ресурси не омогућавају жељени резултат у развоју домаћег производа, објашњавајући могуће аспекте те замке.

"Ми имамо развојне потенцијале, али немамо кључни услов, а то је стварање чврстог институционалног оквира јер то ограничава реални сектор и предузетнике који не могу да се посвете иновацијама и обезбеде резултат који би био могућ", навео је Бејец.

Бајец је рекао да повезујући те аспекте, остаје се у 'замци' средње развијености и не постоји начин да се из ње изађе, истакавши да није уверен у то да се све може обезбедити помоћу тржишног механизма.

"Ако погледате праксу успешних земаља у транзицији и привреда, ви нећете наћи ниједну кризу у којој држава није одигала активу улогу", додао је саветник премијера.

"По мом мишљењу у ситуацији у којој се налази Србија , када дође време, а ја мислим да ће доћи скоро, ово питање ће бити капитално важно", указао је Бајец.

Према његовим речима, због тога је веома битан почетак преговора о приступању ЕУ, јер ће то заправо значити учвршћивање тог институционалног оквира.

Бајец је поручио и да осмисљена развојна индустријска политика може да пошаље препознатљиве сигнале приватном бизнису који би на основу тога могао оценити где и у којим правцима треба искористити развојне капацитете Србије.

Преподневну седницу, како је најављено, започели су шефови канцеларија Светске банке и ММФ-а у Београду Лу Брефор и Богдан Лисоволик и директор Канцеларије Европске банке за обнову и развој Хилдегард Гачек.

"Србија не може себи дозволити ситне помаке, неопходне су структурне реформе који ће бити покретач домаћег економског раста заснованог на извозу", оценио је шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор.

Он је рекао да сматра да спровођење ових реформи не представља лак задатак, али да је то једини пут напред.

"И Србији и Европи су очигледно потребни храбри државници", истакао је Брефор.

Према Брефору, реформе које се односе на јавна предузећа треба да буду главни носилац модела раста после кризе.

"Побољшања не морају нужно да потичу од приватизације, али готово сигурно треба да потичу од деполитизације, бољег управљања, транспарентности и одговорности, повећане продуктивности", рекао је Брефор.

Брефор је нагласио да главни покретачи извоза и новог модела привредног раста у Србији треба да буду иновације, аграр, енергетика и индустрија. Он сматра да снажно треба подстицати развој трговине, унапредити климу за пословање и смањити државне субвенције и бирократију.

Брефор је подсетио да је Светска банка окончала студију о новом моделу раста Србије заснованог на извозу.

Више извоза, мање јавних трошкова

Шеф канцеларије ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик изјавио је да Србија треба да настави да иде ка успостављању новог модела раста заснованог на извозу, штедњи и инвестицијама и да искористи могућности које пружа добијање статуса кандидата.

Лисоволик је истакао да Србија мора да настави са спровођењем реформи, које би требало да укључују не само лаке, већ и тешке мере, па ће тако ефекат тих реформи бити веома велики.

"Структурне реформе спроведене до сада биле су недовољне да се реше проблеми привреде", нагласио је Лисоволик и додао да би требало направити добру равнотежу између јавног и приватног сектора.

Према његовим речима, јавни сектор у Србији троши превише, а удео приватног сектора у извозу и штедњи је и даље врло низак.

Он је нагласио и да би Србија требало да проведе реформу пензионог система, пошто пензиони фонд има високе издатке и дефицит, а однос запослених и пензионера је скоро један према један.

Штедња чека будућу владу

До краја мандата ове владе могуће је спровести мање уштеде, али су за озбиљнију буџетску штедњу неопходне крупније системске реформе, оценили су економски стручњаци у изјавама новинарима, док представници опозиције сматрају да је пред крај мандата владе бесмислено говорити о мерама штедње.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић оценио је да ће у случају нових мера штедње краткорочно морати да се направе уштеде на уштрб неких планираних пројеката и иницијатива које нису од приоритетног значаја.

Према његовим речима, нема великих уштеда без свеобухватних системских реформи јавног сектора, јавних предузећа, образовања, здравства, пензијског и инвалидског система као и пореске реформе.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић мишљења је да је на кратак рок простор за уштеде доста скучен.

Према његовим речима, простор постоји за уштеде у неким јавним набавкама и другим видовима текуће потрошње, али то није ни приближно довољно за оно што нам је потребно у овој години, а то је 30 милијарди динара.

Вучковић сматра и да све остало остаје следећој влади, јер задирање у друга права буџетских корисника тражи време и озбиљне програме, што је немогуће спровести за два месеца.

Чланица председништва и посланик СНС Јоргованка Табаковић оценила је да је говорити о штедњи пред крај мандата владе смешно и бесмислено, када сви знамо колико је ова влада вредела и колико нас је коштала.

Она је оценила да су на форуму постављене лажне дилеме да је једини спас или у повећању ПДВ-а или у већем задуживању и указала да се противи и пракси на основу које се страним инвеститорима обилно финансира отварање нових радних места или се субвенционишу предузећа у реструктурирању.

Табаковић је навела да би волела да се скуп на Копаонику запамти по "громогласном аплаузу који је доживео господин (гувернер НБС Дејан) Шошкић и поред оркестрираних напада на мере које предузима".