Србији више средстава од 2014.

Након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, Србија ће добијати више средстава из предприступних фондова, а значајнију финансијску помоћ може очекивати од 2014. године, указали су учесници јавног слушања "Коришћење претприступних фондова ЕУ" у републичком парламенту.

Кандидатуром, како су напоменули учесници дебате, Србија ће на распологању имати и средства из фондова за регионални, рурални развој и за развој љуских ресурса, а нове инвестиције може да очекује посебно у областима заштите животне средине, борбе против климатских промена, побољшања квалитета воде, ваздуха и земљишта.

"Србија ће на даљем путу ка ЕУ добијати више средстава из претприступних фондова што ће јој бити техничка подршка, али и мотивација да настави са реформама", рекла је директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић, напоменувши да би Србија, да је чланица ЕУ на годишњем нивоу из структурних фондова добијала око 1,4 милијарди евра.

Новац који ће се повећати на путу ка ЕУ јесте само додатна мотивација за ствари које бисмо иначе радили да би боље функционисало српско друштво, истакла је Делевићева и навела пример Бугарске, која је по величини и броју становника слична Србији, а која је од 2007. до 2013. године из структурних фондова добила седам милијарди евра.

Делевићева је указала да је Србија од почетка транзиције од ЕУ преко предприступних фондова и појединачним донацијама земаља чланица добила око 3,5 милијарде евра, што је отишло у образовање, локални развој, пољопривреду, инфраструктуру.

Корист од кандидатуре за чланство у ЕУ, како каже председница Скупштина Србије Славица Ђукић Дејановић, много је већа од приступа ИПА средствима, који ће од 2014. до 2020, износити 14,1 милијду евра, иако ће се финална одлука о износу расположивих средстава знати током ове године.

Председница парламента је подсетила да је Србија после бројних изазова и доста труда постала кандидат за члана ЕУ, па зато ни тај, економски сегмент, није занемарљив за просечног грађанина.

Ђукић Дејановић је уверена да у овом моменту, припремајући се за конкурисање за средства ИПА фондова, Србија треба да се фокусира на неколико сегмената, међу којима је и учење о процесима и начину на који функционише систем ЕУ.

Пет компоненти ИПА фондова

Пошто је добила статус кандидата за чланство у Унији, имаће право да користи свих пет компоненти ИПА фондова, а више средстава може очекивати од 2014. године, пошто чланице ЕУ тренутно преговарају о буџету за период од 2014. до 2020. године, рекао је координатор за фондове ЕУ Огњен Мирић.

"До добијања статуса кандидата за чланство у Унији Србија је имала право да користи две, од пет компоненти из ИПА фондова - за помоћ транзицији и за прекограничну сарадњу, а сада ће на раполагању имати и средства из фондова за регионални, рурални развој и за развој љуских ресурса", објаснио је Мирић, који је и заменик директора владине Канцеларије за европске интеграције.

Када се говори о ИПА фондовима, како сматра потпредседница Скупштине Србије и посланик ДС-а Гордана Чомић, важно је да сви знају да су средства из тих фондова средства пореских обвезника држава чланица Уније и да се тај новац издваја за побољшање живота у оних земљама које се придружују ЕУ.

Да ће кандидатура и пут ка пуном чланству у ЕУ, поред много више стабилности и безбедностим Србији донети и нове инвестиције, нарочито у областима које су важне ЕУ, попут заштите животне средине, борбе против климатских промена, побољшања квалитета воде, ваздуха и земљишта, мишљења је и председница београдског Фонда за политичку изузетност Соња Лихт.

Према њеној оцени, тачно је да Европа условљава Србију када је реч о тим проблемима, али се заборавља да та условљавања значе здравији живот.

Лихт је указала да је од изузетног значаја отварање модерних депонија, што је почело управо уз подршку ЕУ, као и другачији начин третирања отпадних вода. Она је уверена да би Србија била ближе ЕУ да је, као што то предвиђа Агенда 2020, учинила озбиљне искораке у развоју зелене, чисте енергије.

Међу корисницима ИПА фондова је и Министарство просвете и науке, а државни секретар Тинде Ковач Церовић поручила је да су сви реализовани пројекти имали развојни карактер и приоритете.