Пливајући или фиксни курс

Динар се 2011. године добро носио са нарастајућом кризом, али од почетка ове године почео је нагло да губи вредност. Слабљење националних валута у прошлој години имале су и остале земље региона.

У неким земљама региона са пливајућим курсом, прошла година је била у знаку много већег слабљења валуте него што је била стопа инфлације. У Пољској је злот према евру склизнуо за 12,4, у Мађарској форинта 9,5, а турска лира 12,5 процената.

У истом периоду динар је ојачао у односу на евро за око 0,8 одсто. Ипак, од тада као да смо динар урекли, јер се већ од јануара стрмоглавио за чак 4,5 одсто. Економисти наглашавају да не постоји јединствен лек и сценарио за све земље.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Владимир Круљ сматра да би у постојећим условима фиксни курс био проблем јер би дошло до топљења девизних резерви земље.

"Друго, мислим да би то била скупља варијанта јер би у неком периоду, имајући у виду елемент раста инвестиција који је потребан, постојала могућност да пређемо на неки други режим кад је у питању наша валута", каже Круљ.

С друге стране, чим динар почне да слаби дуже од три дана заредом, из привреде се чују захтеви за стабилним, па чак и фиксним курсом. Свако јачање евра, домаћим фирмама доноси милионске губитке.

"Да бисте радили неки велики посао, потребан вам је кредит код озбиљне банке. Свака озбиљна банка тражи, рецимо, петогодишњи бизнис план. А ви да би имали петогодишњи бизнис план морате да пројектујете курс на тих пет година, а то нико не може да погоди", каже Бранко Радујко, директор "Телекома Србија".

Стабилност валуте 

Погађање курса није проблем Бугарима, Хрватима, Црногорцима или Босни и Херцеговини јер је он фиксиран. Отуда дилема зашто и ми не можемо да формирамо фиксни курс.

Гувернер НБС Дејан Шошкић каже да су услови за увођење фиксног курса, уз ниске ризике тог курса, ниска инфлација, контролсисана јавна потрошња и релативно стабилне токове капитала, базиране на извозу.

Међутим, да би курс био стабилан, потребан је и добар прилив девиза у земљу. Било од страних инвестиција или од туризма, као што имају Хрватска, Црна Гора или Бугарска. Не треба заборавити ни уравнотежен буџет, који такође утиче на стабилност валуте.

Ласло Фолкс из ОТП банке каже да је у Мађарској повећан ПДВ на 27 одсто и то је стабилизовало буџет и валуту.

"У земљама Источне Европе и региона ситуација је боља са буџетским дефицитом и није било потребно спасавати банке, али валуте су се прилагођавале кризи", каже Ласло Фолкс.

Ако је за утеху, динар је већ десет година интерно конвертибилан, што значи да се наша валута чак може купити у појединим европским банкама. За сада то чине страни туристи, али циљ је да дођемо до тога да и грађани Србије могу да плаћају у иностранству динарима, као што су пре 25 година мењали у Трсту динаре за итлијанске лире.