Потребан план за смањење дуга

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да се, према проценама централне банке, јавни дуг Србије налази око или благо изнад границе дефинисане Законом о буџетском систему од 45 одсто вредности бруто домаћег производа.

"Та граница, наравно, не значи да је постављена ту да се нипошто не може прећи, она се може прећи, али у кратком року и уз обавезу формирања једног врло озбиљног плана повратка јавног дуга у зацртани оквир", истакао је Шошкић у интервјуу Танјугу.

Шошкић каже да је то нешто што наша земља мора да учини у наредном периоду, јер је то део Закона о буџетском систему.

"Оно што се некада губи из вида, јесте то да решавање проблема земље као што је наша не може бити у томе да се настави са подизањем јавног дуга", оценио је гувернер.

Према његовим речима, убрзани раст јавног дуга пре или касније довео би до једне врсте "тржишне казне", односно тржиште би само по себи проценило да јавни дуг Србије захтева већу каматну стопу.

Шошкић је указао да јавни дуг финансиран скупљим изворима изазива веће годишње отплате и с друге стране, "уколико се то одрази на кретање девизног курса, као последица нижег нивоа поверења у нашу земљу, онда ће девизна компонента нашег јавног дуга у односу на БДП додатно да порасте".

"Ако имате у виду могућност да стопа економске активности у нашој земљи расте по стопи мањој него што смо раније претпостављали, што значи и мање буџетске приходе, онда је сасвим јасно и оправдано било што је НБС у више наврата упозоравала да је потребно да учинимо додатни напор да добијемо позитивну ревизију аранжмана са ММФ-ом и да размишљамо о алтернативним сценаријима који ће врло одлучно да зауставе пораст јавног дуга наше земље", навео је гувернер.

Шошкић је истакао да Србија не сме да изгуби из вида да је последњих неколико година пораст јавног дуга био изузетно висок - "ми смо почели пре неколико година са односом јавног дуга према БДП-у који је био испод 30 одсто, а сада смо практично на граници онога што је дозвољено Законом о буџетском систему".

"То по закону изазива потребу наше врло озбиљне реакције без одлагања и ја верујем да ћемо као држава имати снаге да на време то урадимо", рекао је гувернер.

Кретање курса последица, а не узрок проблема 

Шошкић је рекао да очекује да ће, ако се што пре изврши ребаланс буџета и обезбеди позитивна ревизија аранжмана са МММФ-ом, перцепција ризика Србије да се мења у добром правцу.

Гувернер НБС је напоменуо и да је кретање девизног курса увек последица, а не узрок проблема, и да земље које имају тенденцију да више троше него што производе, да одлажу структурне реформе и немају високи ниво фискалне одговорности по правилу имају проблема на тржиштима.

"Србија би свакако требало да избегне ту судбину, за шта је потребна једна врло темељна рационализација укупног јавног сектора, дакле структурне реформе без одлагања и подизање нивоа свести да као земља само можемо да трошимо оно што стварамо", нагласио је гувернер.

Према речима Шошкића, када страни инвеститори посматрају Србију, они пре свега желе да виде колико је дугорочно одржива макроекономска позиција земље, односно да ли имамо одговарајући ниво девизних резерви и параметре задужености који обезбеђују да се као земља на међународном тржишту можемо јавити као дужник који ће редовно измиривати своје обавезе.

"Што остављамо бољи утисак о себи, а једна компонента доброг утиска јесте и активан аранжман са ММФ-ом, то ће и перцепција инвестиционе јавности на међународном тржишту, њихово очекивање о томе колико је држава Србија ризична као дужник, бивати повољнија по нас и ми ћемо као порески обвезници плаћати мању цену финансирања нашег јавног дуга", закључио је Шошкић.