Сигурније улагање

Кандидатура ће убрзати одлуке инвеститора да улажу у Србији, уверени су и у домаћим и страним пословним круговима. Због стварања стабилних услова пословања очекују више инвестиција. Банкари најављују повољније позајмице.

Бесповратна новчана помоћ из европских фондова неће бити повећана кандидатуром, тако да ће Србија ове године добити предвиђена 202 милиона, а идуће 214 милиона евра.

Разлика је у томе што на тај новац директно могу да рачунају пољопривредни произвођачи и незапослени - кроз активне мере запошљавања.

Ипак, кандидатура за привреднике значи више од новца. Михајло Весовић из Привредне коморе Србије каже да ће привредни амбијент бити много бољи и сигурнији у смислу предвидивости пословања.

"Држава је преузела обавезу да кроз процес преговора усваја основна тржишна правила која се примењују у ЕУ, пре свега, правила о заштити конкуренције и заштити потрошача", каже Весовић.  

Страни улагачи на кандидатуру гледају као на прилику да се у Србији убрзају реформе.

Милош Ђурковић из Америчке привредне коморе каже да је неопходно да се промене регулативе и да се направи боља бизнис клима за постојеће инвеститоре, јер су, "срећни постојећи инвеститори најбоља референца за нове".

"Сматрам да је у време економске кризе изузетно важно да имамо конкурентну предност у односу на друге земље које покушавају да привуку стране инвестиције", каже Ђурковић. 

Према његовим речима, добијање кандидатуре је сјајна вест, а пред нама је добар период доласка страних инвеститора.

После добијања статуса кандидата директне стране инвестиције у Пољској и Чешкој су удвостручене, али треба узети у обзир да тада није било кризе. Међутим, и у кризи, кандидатура ће утицати на цену новца из еврозоне.

Славко Царић из "Ерсте банке" каже да за њихову матичну банку то значи подстрек за даље инвестиције у Србију, за повећање капитала и кредитних линија на дуги рок.

"Са друге стране, то може да допринесе побољшању кредитног рејтинга, тако да будући трошкови задуживања могу да буду нижи, што може да се одрази на ниже каматне стопе", каже Дејан Јањатовић из "Прокредит банке."

На више новца из европских фондова Србија може да рачуна од 2014. године, када је за цео Западни Балкан предвиђено 12 милијарди евра. Према проценама из Брисела, Србија би бесповратно могла да добије више од три милијарде евра. Сваки евро мораће да се оправда не само пројектима већ и начином трошења.