Динар (не)одбрањив

Другог дана марта средњи курс евра биће 110 динара и 82 паре. Динар је наставио да слаби, и поред тога што је Народна банка изашла на тржиште и продала 20 милиона евра како би спречила већи раст евра.

У поређењу са претходним годинама, на одбрану динара из девизних резерви највише је потрошено 2010. године, а најмање прошле. Ове године, тај износ је већ прешао 200 милиона евра.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић каже да нема разлога за панику пошто раст евра није дугорочни тренд и, како истиче, ствари се неће измаћи контроли.

"Народна банка Србија има инструменте којима може да интервенише. Пре свега, девизне резерве су на веома задовољавајућем нивоу и довољне су да обезбеде финансијску стабилност", наглашава Шошкић.

Привредници кажу да њихова забринутост расте пропорционално расту евра. Проблем је, наводе, непредвидљивост.

Евро је на почетку кризе вредео 76, а крајем 2010. године, када је највише потрошено на његову одбрану, био је 105 динара. Данас један евро вреди скоро 111 динара.

Маја Пишчевић из Српске ацоцијације менаџера напомиње да је веома важно да се успостави поверење, односно да привредници виде да гувернер, па и премијер и председник, имају визију онога шта је сад приоритет.

"Тако би се створио осећај да ће та комуникација довести до неке врсте предвидивости и стабилности у свакодневном пословању", истиче Пишчевићева.

Аналитичари истичу да су услови такви да погодују расту евра. То су, пре свега, смањен прилив страних инвестција и мањи извоз.

На стални пораст евра утиче и мања продаја државних обвезница, замрзавање аранжмана са ММФ-ом, прогнозе о привредној стаганцији и избори, који увек представљају фактор неизвесности.

Економски аналитичар и помоћник главног и одговорног уредника НИН-а Милан Ћулибрк сматра да у скорије време неће бити страних инвестиција, као што је то био случај прошле године, што значи да по том основу неће улазити веће количине девиза.

"Мислим да ће евро у наредном периоду константно расти. Само је питање којим темпом", истиче Ћулибрк.

Из Народне банке стиже, ипак, и једна добра вест. Очекује се пад инфлације у наредна два месеца.

То значи да би годишња стопа инфлације била око три одсто, односно онолико колико је и планирано. У протеклој години, цене су порасле 5,6 одсто.