Кандидатура отвара ЕУ фондове

Србија из претприступних фондова ЕУ годишње добија 200 милиона евра. Из Канцеларије за европске интеграције поручују да ће стицањем статуса кандидата за чланство у Унији, та средства бити знатно већа.

Огњен Мирић из Канцеларије Владе за европске интеграције каже да је добра ствар за земљу то што Европска комисија преговара о буџету са државама чланицама за период од 2014. до 2020. године.

"Буџетом се предвиђа 14,1 милијарда евра, што је 2,6 милијарди евра више него у овој години. Ако се изузме Хрватска која постаје чланица, то значи да ће Србија добијати знатно више средстава", напомиње Мирић.

Стицањем статуса Србија је добила право да учествује у свих 26 програма помоћи Европске уније.

Мирић наводи да Србија тренутно учествује у седам програма, од којих се један односи на научно-истраживачку делатност.

"Неки од програма за које смо заинтересовани јесте програм за целоживотно учење где би се покрили сви нивои образовања од предшколског до докторских студија, Млади у акцији, Европа за грађане, где се пружа помоћ локалним самоуправама", објашњава Мирић.

Да би се добио новац од ЕУ, потребно је осмислити конкретне пројекте.

Мирић каже да су већ припремљени пројекти, како би се могло искористити тих 200 милиона евра који стоје на располагању, додајући да се интензивно ради на прикупљану пројектно-техничке документације.

"Проблем постоји са имовинско-правним односима, односно недостатком те докуметације. Без решавања потребних предуслова ни већа средства која добијемо не би нам значила ако не одрадимо свој део посла", објашњава Мирић.

Расподела новца из претприступних фондова требало би да буде другачија и да фокус буде на пољопривреди.

Мирић наводи да подаци неких држава говоре да је пољопривреди намењено од 15 до 20 одсто укупног износа који једна држава добија.

"Србија мора да буде спремна за трошење тих средстава. Управо у периоду од 2007. до 2010. године у Турској, Македонији и Хрватској није потрошено више од 10 одсто предвиђеног новца, јер те државе нису биле спремне да апсорбују та средства", напомиње Мирић.

Према искуству земаља региона, неопходно је спровести крупне реформе у тој области. У Хрватској је поглавље пољопривреде било једно од последњих које је закључила са Унијом.

Мирић истиче да држава мора да изгради систем трошења средстава према правилима ЕУ, а неопходна је и координација између институција, пошто је неколико институција укључено у реализацију тих средстава.

"Процедуре морају да буду јасне, како би та средства што пре стигла до пољопривредника", додаје Мирић.

"Обавеза пољопривредника јесте да се удружују приликом конкурисања за пројекте. Поред буџетских давања, део средстава за суфинансирање тих пројеката мораће да обезбеди и локална самоуправа", поручује Мирић.