Драхма, спас за Грчку

Циљ новог плана штедње је да се до 2020. године дуг Грчке смањи на подношљивих 120,5 одсто бруто друштвеног производа. План подразумева дугогодишњи програм буџетске штедње и реформу јавног сектора.

Без посла би требало да остане петнаест хиљада државних службеника, а пензије и минималне зараде биће драстично умањене. Грци сматрају да народ није спасен тиме што ће Влада добити помоћ у милијардама евра.

"Већи део новца намењен је за отплату дуга а остатак банкама, тако да ни привреда ни грчки народ не виде ништа од тога осим смањења плата и пензија", рекао је гостујући у Оку економије Јанис Савас, грчки бизнисмен у Србији.

(Овде погледајте целу емисију Око економије.)

"Конкретне последице биће много мање пара од ових које већ нема. Плате ће са 700 бити смањене на 500 евра, а пензије са 500 на 300. Трошкови живота су такви да је у просечној породици мало ако само двоје раде у кући, а сада ако у свакој породици по један буде радио то ће бити чудо и велика срећа", рекао је Савас.

На оптужбе које стижу из Брисела да су Грци годинама живели на туђи рачун, Савас одговара да нико не може да живи тако осим ако му то неко не дозволи.

"Владу која је давала новац банкама и фондовима нико није подучио да штеде или да пазе како се правилно располаже са новцем. Друго, отвориле су се границе и Грци су пожелели да живе као Данци или Холанђани, а то не може. Али Влада није предвидела тај апетит", објашњава Савас.

Последњих дана чуло се да би Србија могла да прође као Грчка, али то је тешко замислити поручују гости Ока.

"Прва ствар коју из грчке кризе можемо научити то је како брзо долази до финансијске катастрофе. Да је то један цунами и да када се покрену одређени механизми и пређу границе више ништа не може да се контролише", сматра Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије.

Друга лекција је о томе да је кључ за опстанак и напредак једне мале привреде њена интегрисаност у светску привреду и конкурентност. Основни проблем Грчке је што је неконкурентна и све ово што се дешава је последица те чињенице.

"Трећи елемент је контрола плата и чињеница да су у многим земљама, а Србија је једна од њих, плате расле много брже него што је била продуктивност. Не знам колико је Србија близу грчке кризе, али видим да одлучно идемо ка том путу", објаснио је Беговић.

Западни медији већ сумњају у успех предложених мера штедње. Нобеловац Пол Кругман пише да план Европске уније неће спасити Грчку и да је то „тријумф наде над искуством".

"Ми две године гледамо како Европска унија покушава да реши проблем Грчке а начин решаваља тог проблема није најбољи јер је нанео доста штете самој унији", сматра Зоран Петровић заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке.

"Требало би да се направи зид који не би дозволио преливање кризе и успостављање механизама да то омогуће. Има проблема и у другим земљама, али те земље чине основу европске економије", објашњава Петровић.

Из Европске уније стижу и упозорења да ће и после помоћи Грчка бити презадужена, док је немачка штампа спекулисала да би Грчка могла бити искључена из еврозоне.

"Има мало индиција да је грчки дуг одржив и она ће вероватно у току следеће деценије прогласити банкрот. Врло је могуће да ће доћи и до изласка из еврозоне. Не мислим да би то била трагедија, било би краткорочних проблема али повратак националне валуте би омогућио Грчкој да постане конкурентна што сада није", сматра Борис Беговић.

Грчки народ пристао би и на велику девалвацију која би дошла са повратком драхме, али били би „своји на своме и могли да гледају своја посла, борили би се унутар свог система а не чекали паре из Минхена", сложио се Јанис Савас.

Саговорници Ока сложили су се да постоји опасност да се утицај кризе прелије на регион, пре свега смањењем инвестиција и капитала.

Закључују и да је финансијска криза много дубља и већа од грчке кризе. Проблем је у начину формирања европске монетарне уније и недостатку механизмима контоле трошења новца, а за решавање тих недостатака биће потребно много година.