Министри финансија еврозоне о Грчкој

Министри финансија еврозоне састаће се ради доношења одлуке о томе да ли је Грчка учинила довољно за испуњавање услова за други пакет финансијске помоћи, вредан 130 милијарди евра.

Грчка, чији дугови достижу 360 милијарди евра, добила је у пролеће 2010. године први пакет помоћи од Европске уније и Међународног монетарног фонда од 110 милијарди евра.

Планирано је да приватни кредитори отпишу Грчкој 100 милијарди евра дуга, а евро група одобри нови кредит од 130 милијарди евра. Грчки министар финансија верује у успех, али због неких техничких питања очекује да ће преговори трајати до последњег момента. 

Влада у Атини протекле недеље прихватила је нове мере штедње које представљају услов за други пакет помоћи од 130 милијарди евра.

Премијер Лукас Пападемос поново је одржао ванредну седницу на којој су парламенту прослеђени закони које захтевају светски финансијски центри како би наставили да помажу посрнулој грчкој економији.

Између осталог, пензије које прелазе 1.300 евра месечно биће снижене за 12 одсто.

"Смањење пензија није се могло избећи", рекао је Пападемос и додао да није тако драстично како се чинило.

Немачка медијска кућа Дојче веле преноси писање новинских агенција да ће грчка влада ускоро морати да пристане и на отварање посебног фонда на којем ће бити депонован део државних прихода и са којег ће се враћати дугови. 

Тај план је у први мах влада Грчке одлучно одбацила, јер значи одрицање дела суверенитета Атине над буџетом земље.

На посебном рачуну инсистира највећи зајмодавац – Немачка, пошто у Берлину сматрају да ће тако бити осигурано да ће Грци заиста и штедети, како је обећала њихова влада.

Из Мeђународног монетарног фонда похвалили су напоре Атине у реформисању привреде. 

"Грчка је уложила велике напоре, грчки народ је учинио исто, и сада и друге стране треба да се потруде. ММФ је спреман да помогне", рекла је директорка ММФ-а Кристин Лагард.