Злато на Црном врху

Процене канадских геолога је да је на Црном врху код Бора просечан садржај злата по тони руде готово 2,5 грама, а има лежишта и са више од девет, док је рентабилна производња већ на количинама од 0,4 грама злата по тони земљишта.

Почела је пробна експлоатација злата у руднику Чока Марин, код Мајданпека, у селу Јасиково. Просечан садржај злата је је четири грама по тони јаловине, а постоје и значајно богатија налазишта. Пуна производња ће почети када буду отклоњени еколошки проблеми, преноси Танјуг.

Пре годину дана геолози из канадске фирме Авала ресорсис (раније Данди) из града Лонгуил у провинцији Квебек, почели су истраживања на подручју Црног врха (1.027 метара), невелике планине западно од Бора.

Истражно подручје Коркан-Бигар у тимочком магматском комплексу, потенцијално садржи велике количине злата.

"Ми смо за годину дана направили 43 бушотине у појасу величине 10 пута 2,5 километра и утврдили да се ту крије по најмање 2,34 грама злата у тони материјала. Анализирали смо само богата лежишта, она преко 0,47 грама по тони", наводи се у саопштењу достављеном борским медијима, које је потписао Џејмс Кромби, извршни директор компаније.

У допису се наводи да на Црном врху, на потезу "Бигар хил", најсиромашнија ископина садржи 0,84 грама, док најбогатија бушотина има 9,5 грама по тони земљишта.

Веома повољан податак је да је злато откривено у плитком појасу, између седам и 225 метара дубине, што практично значи да ће експлоатација бити изузетно исплатива.

Ко ће ово благо да експлоатише у овом тренутку није познато. Авала ресоурс закупила је концесије на 30 година, али пошто се она не бави металуршким пословима, вероватно ће бити ангажован неко трећи.

Из Сједињених Америчких Држава се управо вратио Благоје Спасковски, генерални директор Басена Бор, који је са домаћинима разговарао о сарадњи, пре свега у овој области, преноси Танјуг.

Потпунији резултати досадашњих истраживања на овом подручју биће познати до краја марта, а радови ће трајати до краја јуна ове године.

Канадски геолози ускоро почињу и детаљна истраживања могућих налазишта других метала, пре свега бакра. Већ је утврђено да у реону Борска река, на северној периферији Бора, постоје огромне количине бакра, процењене на око два милиона тона метала.

Но, бакар се налази на великој дубини, од око 900 метара и то је, за сада, непремостива препрека за почетак експлоатације. Цео потез између Бора и Мајданпека, у дужини од 40 километара, веома је богат металима, највише бакром и златом.