Аграр неискоришћена шанса

Са висештруко мање обрадивог земљишта Холандија остварује 10 пута веће приходе у пољопривреди од Србије. Српска слика аграра - 200.000 хектара необрађеног обрадивог земљишта.

Пољопривредник из села Планиница у Зајечарском округу Чедомир Милошевић каже да су због такве ситуације сви помало криви. 

"Прво су нам се деца разишла. Друго, држава је мало дала пољопривреди због тога су деца и отишла. Сада је скупа нафта да би се земља обрадила, скупо је семе, ђубриво, кад се све то погледа, не исплати се", каже Милошевић.

Док власт поручује да је аграр мотор развоја Србије, прадокс је да је оваквих поседа највише у неразвијеним, рубним крајевима Србије. Највише необрађеног земљишта је у Пчињском округу, чак трећина, затим у Топличком, Зајечарском, Борском округу.

А, опус култура које би могле да се гаје - разноврсан је. Војислав Станковић из Привредне коморе Србије каже да на су на брдским предлима воћарске плантаже, виноградарске плантаже, у равницама ратарска повртарска производња.

"Уколико пођемо од тога да је бруто вредност пољопривредне поизводње у прошлој години достигла шест милијарди долара, ако узмемо просек од седам процената необрађених површина, то значи да Србија годишње губи 400 милиона долара због недовољне искоришћености земљишних потенцијала", каже Станковић.

Поседи уситњени, а све више старачких домаћинстава која не могу да обрађују земљу. Влада већ финансира радове на укрупњавању земљишта.

Директор Управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић каже да постоји и директни подстицај старачким домаћинствима која нису у стању да обрађују земљиште и желе да дају млађима да обрађују то земљиште.

"Они добијају подстицај од државе још 14.000 динара плус закуп који им плаћају закупци. Ми смо конкурисали код ИПА фонда треба да потписемо уговор од 2,5 милиона евра и највеци део новца це бити усмерен бас на напустена подручја", каже Кнежевић.

Из буџета се за аграр издваја 2,8 одсто. Пољопривреда је једина привредна грана која у размени са светом остварује суфицит.