Повећање ПДВ-а као крајња мера

Jедна од главних предности Србије као инвестиционе дестинације јесу ниске стопе на добит компанија и пореза на додату вредност. Док је та стопа код наших суседа Хрвата и Мађара 23 одсто са перспективом повећања на 25 одсто, Србија уз Босну и Херцеговину има један од најнижих ПДВ-а у Европи, 18 процената.

Уколико у овој години пуњење буџета постане проблематично. и Србија би могла да се ослони на корекцију пореске стопе.

"Ако је основица већа, ако је промет већи, за дату пореску стопу ће доћи до раста прихода. Ако је пореска основица мања, број трансакција које се опорезују ће бити мањи упркос повећању ПДВ стопе, а то ће онда значити пад прихода", каже професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић.

Економисти упозоравају да би повећање пореза највише погодило најсиромашније категорије становништва, јер су порези директно повезани са њиховом куповном моћи.

У овом тренутку мало је вероватно да ће држава посегнути за повећањем стопе ПДВ-а. Као прво, промет у трговини на мало после више година почео је да се опоравља. Друго, неизвесно је да ли би се буџет на тај начин издашније пунио и треће - био би то снажан ценовни шок за становништво.

Крхки економски показатељи који се највише ослањају на смањење инфлације и стабилан курс динара могли би да буду угрожени само ако драстично падне економска стопа раста. Тако ћемо остати пред дилемом: стати са инвестицијама и расходима или повећати приходе.

Гуверернер НБС Дејан Шошкић каже да је утицај ПДВ-а на инфлацију једнократан као што се десило у Румунији, Хрватској и другим земљама које су радиле корекцију ПДВ-а. 

"То је практично једнократни шок који остаје у годишњој мери инфлације док се тај шок не искључи из годишње основе за израчунавање инфлације", истиче Шошкић.

Економска политика не може више да се ослања на додатна задуживања, па неће бити изненађење да већ на јесен влада предложи повећање ПДВ-а.