Опоравак сточарства

Упркос повећању цена живе мере утовљене стоке, у продавницама нема поскупљења меса и прерађевина. Сточари су после дужег времена задовољни, остварују солидну зараду од тог посла. У Министарству пољопривреде најављују нове мере помоћи регистрованим домаћинствима која производњу са њива усмеравају за исхрану стоке.

Бранислав Станисављевић из Пећинаца пре седам година дао је отказ у "Електродистрибуцији" у Руми, од тада зараду остварује од това свиња и телади. Све што посеје, намењено је сточној храни. Прошле године кланици је испоручио 30 тона свињског меса.

"Цена товљеника је 160 динара, произвођачка цена је 130 тако да разлика од 30 динара задовољава", каже Станисављевић.

Стручњаци очекују да ће и даље да расте производња тог меса. Међутим, производња јунетине стагнира. Нема више подстицаја по утовљеном грлу, укинуте су и извозне стимулације. То је један од разлога што се чак три пута више грла извезе још док су телад, него што се остави за тов у Србији.

Миломир Тошовић власник кланице "Котленик" из Лађеваца сматра да држава мора да обезбеди повољне кредите са грејс периодом од пет година, као и да се омогући да јунад купљена за тов буду употребити за хипотеку.

Прошле године на тржиште Европске уније извезено је само хиљаду тона јунећег меса. У Западну Европу и даље не можемо да извозимо свињско месо. Истовремено се отварају могућности за извоз на друга тржишта.

"У Србији тренутно има довољан број кланица које могу извозити у руску федерацију, а када би то кренуло мислим да би се повећала производња", каже Миленко Ђурђевић, из кланице "Ђурђевић" из Пећинаца.

Да бисмо одговорили захтевима Руских трговаца за извоз већих количина свињског меса и прерађевина неопходно је, како кажу добри познаваци прилика у сточарству, да се у што краћем року увоз прасади за тов и назимица из Западне Европе ослободи царинских дажбина. Истовремено постоје могућности за извоз јунетине у Турску.