У потрази за бољим животом

Од 2.000. године око 150.000 људи у Србији у просеку је годишње мењало место боравка. Многи су то чинили у потрази за бољим животом, јер су разлике између развијеног севера и неразвијеног југа све веће.

Ненад Томовић из Прокупља има 36 година, завршио је средњу пољопривредну школу, али посла нема, па као сезонац повремено ради грађевинске послове у Београду. Носи се мишљу да се трајно пресели у главни град уколико му се укаже прилика.

Производња, потрошња и инвестиције сконцентрисане су у великим градовима.

Економиста Мирослав Здравковић каже да је основни начин да се велике разлике између урбаних центара и остатка Србије смање у инвестиционим радовима који би се радили што даље од Коридора 10 и у субвенционисању нових радних места у оним деловима Србије који су и инвестиционо и на сваки други начин пасивни.

Становник Новог Београда прошле године месечно је просечно зарађивао око 58.000 динара. Становник Гаџиног Хана готово три пута мање.

У стварању бруто друштвеног производа београдски регион учествује са 40 одсто, следи регион Војводине са 26 процената. Шумадија и западна Србија по тим параметрима су дупло лошије од Београда, а јужна и источна Србија троструко лошије.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић сматра да нема за сада разлога да очекујемо помаке у ближој будућности.

"Те промене могу да настану тек променама у економији, пре свега реструктурирањем и отварањем нових радних места која могу да буду последица инвестиција и даљег развоја економије у Србији", каже Вукмировић.

Држава покушава да свима пружи једнаке шансе. Ивица Ежденци, директор Националне агенције за регионални развој очекује да у марту буде готов нацрт националног плана регионалног развоја, а да га до краја године, у форми закона, донесе Скупштина Србије.

"То је кровни документ који ће се касније разрађивати у регионалне развојне стратегије и програме финансирања приоритета који треба да доведу до промене слике регионалних разлика развијености и неједнакости у Србији", каже Ежденци.

Што је земља ближа чланству Европској унији и у првој години од приступања регионалне разлике се повећавају, да би се касније постепено смањивале због коришћења новца из европских фондова, показују истраживања.