Подстицањем привреде до радних места

Буџет Националне службе за запошљавање за ову годину је преполовљен, па у тој служби очекују да ће за толико бити слабији и њихови резултати. Влада је одлучила да део тих средстава усмери на подстицање привреде, што би касније дало резултате у повећању запослености, кажу у Министарству рада и социјалне политике.

Прошле године око 50.000 људи ангажовано је преко разних пројеката НСЗ-а. Из Завода планирају да са препловљеним буџетом, недостатак средстава надоместе појачаним радом и нефинансијским мерама, попут сајмова запошљавања.

Директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић каже да ће неки програми морати да буду смањени. "Ових дана ћемо размислити да неки од програма буде укинут, јер је буџет значајно мањи", напомиње Јовановић.

Влада је одлучила да, помажући привреду и пољопривреду, помаже запошљавање. За активне мере НСЗ-а издвојено је 3,4 милијарде динара, што је 300 милиона динара мање него прошле године.

Радмила Катић Букумирић из Министарства рада и социјалне политике напомиње да ће се у току године акционим плановима запошљавања у оквиру општина и градова повећати тај ниво средстава.

"Сви ће учествовати у креирању, подстицању и финансирању и суфинансирању отварања нових радних места, што мислим да је за ову годину адекватније решење", додаје Радмила Катић Букумирић.

Економисти: Наставити субвенционисање

Досадашње мере нису повећале запосленост, па зато и даље треба активно субвенционисати отварање нових радних места, посебно у руралним пределима, сматрају економисти.

Економиста Мирослав Здравковић каже да за Прокупље и сличне делове Србије, запошљавање 600 или хиљаду људи значи препород, напомињући да би активана политика требало да делује у том смислу.

"Неопходно је да се субвенционише отварање нових радних места у областима која су удаљена од Коридора 10, у оним деловима Србије који су пасивни и који сами никад не би могли да доживе економски раст", сматра Здравковић.

Иако се у подстицање запошљавања улажу десетине милијарди динара, сви се слажу да су та средства недовољна.

Док се у неким земљама ЕУ годишње улаже 100 милиона евра у активне мере за запошљавање и праве појединачни планови са сваким незапосленим, код нас је то, због великог броја незапослених, неоствариво.