Казне за вечите дужнике

После три и по године мука привредника са врзиним колом дуговања, из Владе су коначно решили да реше тај проблем. Представљен је закон који ће приморати све - републичке и локалне власти, јавна предузећа и приватне компаније - да дуговања измирују три пута брже, односно у року од 60 дана.

Очекује се да Влада усвоји закон до краја месеца и потом, по хитном поступку, упути Скупштини.

У зачараном кругу дуговања, најгоре су прошли мали привредници јер су они велики искористили свој положај и продужавали рокове плаћања како њима одговара, укључујући и јавни сектор.

У просеку, у Србији су потребна 183 дана како би се наплатило потраживање. Најгоре је у грађевинарству (227 дана), прехрамбеној (164 дана) и текстилној индустрији (163 дана).

У Хрватској и Словенији рок је ограничен на 60 дана, а у Европској унији на 30.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић каже да није тачно да новца нема у систему, већ је проток успорен.

"Сада ће за све, укључујући и државу, почети да важи рок од 60 дана", изричит је Ћирић.

На представљању закона, привредници су указали на то да не би требало одлагати примену, јер се већ касни с усвајњем правних аката који би регулисали рокове за измирење обавеза.

"Рок од 60 дана је дугачак и закон би требало да се примени одмах по усвајању", каже председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин.

Сличан је и став председника Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић који сматра да би закон који предвиђа наплату потраживања у року до 60 дана требало да почне да се примењује одмах након усвајања.

Реалнији пословни планови

Државни секретар у Министарству финансија Србије Душан Никезић истакао је да ће закон довести до већег степена одговорности приликом доношења буџета и пословних планова у јавном сектору.

Према његовим речима, после усвајања закона буџети ће морати да се планирају реално и у складу са тим претпоставкама и извршавају, док ће привреда моћи ефикасније да планира своје пословање, а сектор малих и средњих предузећа ће лакше моћи да инвестира и планира пословање јер ће знати када ће им обавезе бити измирене.

Поједини привредници, међутим, сматрају да је било боље приморати привредне субјекте да поштују постојеће рокове плаћања и законе, него их фиксирати законом.

"Ми плаћамо обавезе у року, у зависности од добављача до добављача. Нисмо рекли да смо експлицитно против само мислимо да тржиште само најбоље регулише све и да је потребно разматарити увођење у ред садашњих услова и уговарања", каже Милош Ристић, потпредседник "Делеза".

На представљању закона указано је и на то да скраћење рокова плаћања не значи и крај проблема.

"Како предузећа да дођу до капитала, њега ће бити све мање и ако предузеће нема где да се задужи, онда неће моћи ни да плати своју обавезу", упозорава председник Удружења корпоративних директора Топлица Спасојевић.

За неизмирење обавеза следе санкције. Ко буде каснио, плаћаће затезну камату, а предвиђене су и друге казне.

"За сваки уговор где се не испоштује рок плаћаће се пет до 20 одсто износа неизмирене новчане обавезе, а ту је и казна за одговорно лице која не може да буде мања од 100 хиљада динара", каже Небојша Ћирић.

И после представљања закона два питања остају отворена - у ком року ће почети да се примењује и да ли ће се односити и на мала предузећа која су тим предлогом изузета.