Нема новца за све

Таман кад су европски лидери помислили да су формирањем Фонда за финансијску стабилност успели да стабилизују кризу стигле су нове лоше вести. Снижен је кредитни рејтинг самог фонда.

Упркос паду рејтинга, Европски фонд за финансијску стабилност званичници у Бриселу уверавају да ће моћи да помажу презадужене земље еврозоне.

Комесар ЕУ за економију и монетарна питања Оли Рен каже да не треба сумњати у способност еврозоне да обезбеди обећаних 440 милијарди евра помоћи земљама које су у дужничкој кризи.

Без радикалне промене буџетских политика и финансијских система еврозони и целом континенту прети дуготрајна стагнација, упозоравају стручњаци.

Највећи изазови су висока незапосленост и прогнозе готово анемичног привредног раста, чак и у развијеним земљама.

Француски председник Никола Саркози истиче да незапосленост мора да се заустави, повећа конкурентност и реформише пензиони систем.

"Само тако ће, и поред великог дуга, моћи да се финансира досадашњи модел социјалне политике", каже Саркози.

У Грчкој, нови штрајкови – због смањења зарада, а већих пореза и отпуштања. Демонстранти траже да влада не попушта пред међународним финансијерима.

Штрајкови су се поклопили са доласком инспектора Европске уније, Европске централне банке и ММФ-а, који оцењују да ли је Атина доследна у спровођењу оштрих мера штедње.

Грађани у Атини сматрају да је коалициона влада увела мере штедње које вуку земљу у сиромаштво.

Брисел уверава да се, упркос кризи која хара монетарним блоком, Еврозона неће распасти.

Аналитичар Норберт Гилард оцењује да је једини начин да лоша економска спирала буде избегнута већа улога Европске централне банке.

У оквиру буџетске штедње у Британији, други талас отпуштања обухватиће и 4.000 места у војсци. Будимпешта је под све већим притиском Брисела, који је најавио поступак против Мађарске, због закона о Централној банци и ранијем одласку у пензију.

Истовремено, Уједињене нације упозоравају да мере фискалне штедње у европским земљама доприносе могућем новом таласу глобалне рецесије.