Пензије опасније од задуживања?

Европска централна банка израчунала је да је у 19 земаља Европске уније обим обавеза државе у погледу финансирања пензионих фондова око пет пута већи него њихов заједнички бруто дуг.

Стручњаци због тога сматрају да узрок другог таласа светске финансијске кризе не могу постати толико дужничке обавезе држава, колико пензионе, преноси Глас Русије.

Још пре него што је финансијска криза стекла светски замах и пре него што је главна економска тема године постала дужничка криза у еврозони, стручњаци су почели да говоре о проблемима пензионог система у ЕУ.

Већ 2009. године обим обавеза европских земаља према становништву достигао је 30.000 милијарди евра. Највећи удео предстојећих пензионих исплата односи се на најразвијеније економије. Тако обавезе Немачке према пензионерима износе 7.600 евра, а Француске - 6.700.

Владе многих европских земаља које су наишле на проблем смањења државног дуга и расхода буџета примениле су исту методу - почеле су да смањују обим финансирања у социјалној сфери.

Последице овога ће у пуној мери осетити они којима тек предстоји одлазак у пензију, каже финансијски аналитичар Јелена Туржанска. За живот од јефтиног новца у последњих десет година мораће да плати управо оно становништво које се сад приближава годинама за одлазак у пензију.

Већи део бруто домаћег производа многих земаља ЕУ се користи за измирење главног дуга, што значи да од њега више не могу да се финансирају пензије и други социјални трошкови. Живот од позајмљених средстава, од којег је у току последњих неколико година живела већина европских држава, довешће до жалосних последица.

Повећање старосне границе за пензију

Истовремено, стручњаци истичу - ситуација није безизлазна, и још увек има простора за маневрисање. Многе земље покушавају да не нагомилавају пензијске обавезе за даљи период.

Тако једну од тачака италијанског програма за борбу с дужничком кризом представља постепено повећање броја година за одлазак у пензију. Раније је овој мери одлучио да прибегне француски председник Никола Саркози. Уколико се на овај пример буду угледале и друге земље ЕУ таква дугорочна стратегија може бити успешна, сматра економиста Андреј Лусников.

Тренутно ризик по Европу може да се састоји у неконтролисаном, активном повећању пензијских обавеза. Оне могу створити потешкоће за економију, уколико не буде економског раста, а криза ће заиста потрајати.

Према подацима ОУН данас у Европи има преко 20 одсто становништва старијег од 60 година. По овом показатељу европски регион води. До 2050. године скоро 35 процената Европљана ће имати преко 60 година.

У фебруару се очекује обраћање европског комесара за питања запослености Ласла Андора у вези с превладавањем економских проблема, који су непосредно везани за старење становништва Европе.

У апелу земљама ЕУ главна ће бити препорука за повећање броја година за одлазак у пензију. Документ неће бити обавезујући, али ће очигледно, многи морати да послушају ове савете, закључује Глас Русије.