У банку против банкрота

Банкари тврде да су последњих година банке показале разумевање за време у којем живимо и за одређену класу клијената направиле репрограме. "Све зависи од банке до банке, код нас се већина клијената понаша одговорно, још нисмо активирали ниједну хипотеку", рекао је гостујући у Оку економије, председник УО Сосијете Женерал банке Горан Питић.

Славко Царић, председник ИО Ерсте банке, клијентима који имају проблем са отплатом кредита саветује да се на време обрате банкама.

"Боље спречити него лечити. Ако знате да ћете имати проблем, дођите код нас, не чекајте да дођете у стоти дан кашњења, јер онда банкари морају у принудне мере наплате и клијента стављају у лошију категорију", рекао је Царић.

Економиста и члан Фискалног савета Владимир Вучковић се слаже да проблеми треба да се решавају на релацији банка-клијент.

"Грађани обично мисле да држава треба да их штити, да НБС треба да контролише курс, да Влада нареди банкама да отпишу дугове, то је могуће али је штетно", сматра Вучковић.

Ако се број неплаћених кредита повећа, у банкама верују да би НБС требало да нађе системско решење и правила која би регулисала шта радити у том случају.

Свако пето предузеће касни са отплатом, међутим банкари још нису забринути, јер према њима, тај ниво проблема још није алармантан.

Синдром неплаћених дугова тресе и Хрватску у којој због тога размишљају о отпису дугова. Хрватски економиста Дамир Новотни појаснио је за Око економије да је криза утицала на 40 хиљада малих и средњих предузећа, као и да за 60 одсто кредита који су узели грађани постоји проблем са отплатом.

"Приватизацијом банкарског сектора почетком деценије дошло је до експанзије кредита. Били су лако доступни, за стан, аутомобил, то су дугорочнни кредити који су нагло поскупели и тако грађане одатно задужили. Постоји иницијатива министра финансија да се банке укључе у санирање компанија, да се отпише дуг и претвори у власнички удео и тако спасу радна места. Банке су за сада показале добру вољу", каже Новотни.

Банкари у Србији сматрају да такво решење може да се узме у обзир, али да не треба генерализовати ствари. "Не може се узети удео у у стану или јавном предузећу, треба да се направи нивелација", сматра Славко Царић.

Горан Питић међутим, мисли да не треба да се поредимо са Хрватском када је реч о задужености.

"Тамо где нема шансе да предузеће преживи, а банка мора да отпише дуг, она ће то учинити, али не треба улазити у реструктурирање предузећа. Држава треба да се постара о банкама у којима има учешће да не дозволи да оне блокирају предузећа која су солвентна", додаје.

Владимир Вучковић каже да не треба узимати идеје из комшилука здраво за готово јер се може десити да су оне тек у зачетку и да су популистичког карактера.

"Да држава одређује банкама потраживања, мени се то не допада, то је наметање воље државе. Идеја која није разрађена може да доведе до губитака у финансијском сектору. Ми имамо механизме који се не користе. На пример, закон о реструктурирању привредних друштава који даје подстицај банкама да уђу у овакву врсту споразума", каже Вучковић.

Гости Ока економије сматрају да је висину каматне стопе тешко прогнозирати. Сада је основна каматна стопа на ниском нивоу што је добро, али би следеће године могла да се захукта инфлација у Европи, да централне европске банке дигну каматну стопу те да се то прелије на Србију.

За динарске кредите постоји могућност пада каматне стопе. Девизни курс ће кажу, вероватно расти.