Октани под лупом

Без обзира на то који мотор имају у аутомобилу, многи возачи жале се на квалитет горива у Србији. Нарочито они који су аутомобилом путовали и у иностранство. Ипак, званичних пријава због лошег квалитета горива готово да нема.

Нафтни деривати домаће производње испуњавају стандарде из Правилника, али они су нижи од европских. Када је реч о увозним дериватима, надлежни кажу да је контрола увоза строга и да је само прошле године из продаје повучено милион литара евро -дизела, због лошег квалитета.

Таксиста Драган Рашков често путује ван земље и, како каже, види разлику у квалитету горива.

"Скоро сам сипао гориво у Словенији, разлика је небо и земља - ауто мање троши, боље иде, скроз другачије", каже Рашков.

Међутим, надлежни кажу да сви увозни нафтни деривати у тренутку уласка у нашу земљу задовољавају норме квалитета Европске уније.

Славиша Петковић из Републичке тржишне инспекције наводи да је дериват, пошто се довезе у Србију, у обавези да се смести у складиште. Потом се узима узорак и утврђује се да ли дериват одговара захтевима техничког прописа, објашњава Петковић.

Драгиша Пејчић из "Југоинспекта" истиче да ниједно гориво не сме да се пусти на тржиште ако се не испита из резервоара из кога се то гориво отпрема.

Проблем у транспорту

Ипак, возачи и даље тврде да нешто недостаје. Стручњаци сматрају да је проблем у контроли приликом транспорта горива до пумпи.

"Немамо одговарајуће праћење квалитета од уласка у земљу до доласка на пумпу и од изласка из рафинерија до пумпи", каже Драгослава Стоиљковић, професор Машинског факултета у Београду.

Лош квалитет горива кажњава се новчано, затварањем пумпи или одузимањем лиценци за бављење увозом деривата. Махинације са горивом, ипак, нису реткост.

"Имате део деривата који се преко Дунава пловним путем скида са бродова. Ти деривати могу да се замешају са овим легалним. Квалитет тог деривата се промени", каже Славиша Петковић.

Републичка инспекција контролисала је крајем године око 300 бензинских станица. У 98 одсто случајева гориво је било прописаног квалитета. Проблем је што европски стандарди траже контролу којом ће бити обухваћене све пумпе. У Србији има око 1.400 пумпи и за то за сада нема могућности.

"Ако бисмо хтели да спроведемо контролу, то би значило да свака пумпа најмање два пута годишње треба да буде контролисана. Постоје два квалитета горива без обзира на то да ли је бензин или дизел - зимски квалитет и летњи квалитет", наводи Драгослава Стоиљковић.

Влада са европским стручњацима већ припрема мониторинг контроле квалитета по захтевима Уније. Али, поставља се питање финасирања, јер таква контрола кошта и до 700 хиљада евра годишње. И неке европске земље то не могу себи да приуште, па оснивају посебне фондове за тај посао.