Одлагање наплате гомила дугове

Спискови највећих пореских дужника, које је Пореска управа објавила пре неколико дана, и даље заокупљају пажњу јавности. Из Пореске управе и Министарства финансија тврде да су шансе да је реч о грешци мање од једног процента. У Пореској управи понављају да нико неће бити поштеђен наплате дуга, да јавни дуг не застарева и да ће новац бити наплаћен.

Иако звучи невероватно, велики износи дугова настали су услед законом прописане забране принудне наплате од предузећа која су у стечају, процесу приватизације или реструктурирања. И код ових, као и код предузећа која и данас активно послују, већи део дуга је, заправо, камата.

Директор Пореске управе Драгутин Радосављевић каже да се један број субјеката који има поприличан дуг налази у поступку репрограма.

"Направљен је договор да они дуг измире на основу неких чврстих гаранција, хипотека, заложених права чиме гарантују да ће исплатити дуг", објашњава Радосављевић.

Стручњак за пореске прописе Ђерђ Пап сматра да су толики износи дугова настали коришћењем могућности одлагања измиривања обавеза због тешкоћа у којима се предузећа налазе.

"Не могу да верујем да неко не спроводи принудну наплату, против оних предузећа која дугују или да без вођења поступка одлагања, одложи на своју руку. Хоћу да верујем да је то тако зато што су та предузећа у тешкоћама и да су поднела захтеве за одлагање плаћања, да су захтеви у решавању или већ отплаћују део тог дуга у ратама", каже Пап.

Пооштравање казни 

Ради наплате дуговања, Пореска управа посегла је и за правним средствима. Само у 2011. години поднето је 9.000 прекршајних пријава и 1.700 кривичних пријава. Један од начина на који се може повећати проценат наплате дуговања на име пореза јесте и пооштравање казни за неизмиривање те обавезе.

Драгутин Радосављевић заговорник је политике да са пооштравањем казни оствари циљ.

"Дакле, да Пореска управа са једном ригорознијом законодавном политиком, која би, опет, уследила преко Министарства финансија и Владе Србије, угледала светлост дана у парламенту, да би са сигурношћу једном повећала јавне приходе и мотивисала грађане да се држе принципа добровољног измиривања пореских обавеза", каже Радосављевић.

Иако већина дужника сматра да им није место на списку Пореске управе, нису желели да дају изјаве.

Међу њима су и "Слобода" у Чачку и "Застава оружје" у Крагујевцу, чији се дугови мере милијардама. Саопштењима или у телефонском разговору своја дуговања негирали су Пословни простор општина Стари град и Врачар и "Србијашуме".

И појединци са листе дужника углавном тврде да је по среди грешка. Многи, међутим, нису сумњали у наводе порезника, па је, како тврде у Пореској управи, у последње две недеље, измиривање обавеза на име пореза видно повећано.