Више новца за пензије

Буџет пензијског фонда у овој години тежак је 564 милијарде динара. За исплату пензија, али и осталих давања, из тог фонда биће потрошене 62 милијарде динара више него прошле године. Повећање расхода резултат је очекиваног раста броја пензионера, две законом предвиђене повишице пензија и преласка Војног фонда у заједнички пензијски фонд.

Пензионере највише занима колике ће бити њихове повишице у априлу и октобру. Државним буџетом из кога ове године први пут стиже чак половина новца за потребе пензијског фонда, предвиђено је да укупно повећање пензија буде пет и по одсто.

"Колико ће то бити нико у овом тренутку не зна, јер не зна колика ће бити инфлација, па чак и она, што би се рекло, константа, као категорија бруто домаћи производ из прошле године ни он не остане у току године, нова прерачунавања доведу да се и он мења", каже потпредседник Владе Јован Кркобабић.

За сада је раст БДП-а у прошлој години процењен на 1,9 одсто, по закону ће половина тог износа ући у обрачун октобарске повишице пензија, док ће априлска зависити искључиво од кретања инфлације.

Од ове године, из заједничке касе примања добија и 47.000 војних пензионера, којима ће пензије бити исплаћиване као и до сада с тим што онима који се тек пензионишу, висина пензије више неће зависити само од последње плате, већ од дужег периода стажа.

"Уз разлику што се за цивилна лица утврђује стаж и зарада у периоду од седамдесетих година, а за војна лица од 1996. године, па надаље", каже Владимир Станковић из Републичког фонда ПИО.

Број пензионера никада није био ближи броју запослених. У сада јединственом државном фонду је милион 680 хиљада пензионера, док Републички завод за статистику броји милион 754 хиљаде запослених. У тој ситуацији, свака уштеда је драгоцена.

Јован Кркобабић каже да има пензију 72, 73 хиљаде и да се слаже да и те пензије могу бити за неки проценат ниже.

Највећи број високих пензија остварен је после 2005. године, захваљујући могућности да поједини државни службеници пензију добију на основу просека плате у последњој години стажа. Та одредба у закону више не постоји.

Надлежни процењују да би дотација фонду из државне касе била и до 20 одсто нижа када би се из њега изместиле социјалне исплате попут накнада, додатака и плаћања доприноса за здравствено осигурање пензионера.