Банке опрезније са кредитима

Председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изјавио је како очекује да ће банке у 2012. години бити на опрезу када је реч о кредитирању становништва и привреде.

У условима економске кризе, банке су опрезније јер је већи ризик да се узети кредити касније не враћају на време, рекао је Дугалић у изјави Танјугу наводећи да се слаже са изјавама домаћих званичника да Србију очекује тешка економска година.

"Банке су ригидне у погледу одобравања нових кредита и то је сасвим разумљиво понашање. Претпостављам да ће такву политику водити и у наредном периоду", објаснио је Дугалић оно што сматра закономерношћу у понашању банака, у условима кризе.

Председник УБС истакао је да то, како ће се понашати банке, у великој мери зависи од фактора на које може мало да се утиче.

"Наш однос са ЕУ, могуће приближавање, удаљавање, приступ неким фондовима, кредитни рејтинг, долазак страних директних инвестиција, неки су од чинилаца који битно опредељују нашу укупну економску позицију а ми на њих готово нимало не можемо да утичемо", указао је Дугалић.

Председник УБС истиче да од наведеног зависи и каква ће бити позиција привреде и банкарског сектора у Србији.

Дугалић је оценио да ће недавно донета одлука Народне банке Србије, да се банкама смање резервисања и да се другачије класификују ризици, омогућити да умањивање каматне стопе, али не и неку велику кредитну експанзију.

"Банке не могу да 'лече' привреду, дају кредите онима који могу да их врате, и управо ова мера је оријентисана ка онима који могу да раде, да враћају кредите и да им тај терет буде мањи кроз ниже каматне стопе. То је смисао ове мере", прецизирао је Дугалић.

Сигурност пословања испред добити 

Дугалић је истакао и да ће банке на основу пословања у 2011. години забележити добит, али и мањи принос на капитал.

"Годинама банкарски сектор остварује мањи принос на капитал, или једноставније речено профитна стопа је мања од остварене стопе банака у земљама у окружењу, па чак и у европским размерама, али ми смо се навикли на то", указао је Дугалић.

Дугалић је подсетио да се банкарски сектор Србије усмерио на одржавање сигурности, ликвидности, солвентности "поучен искуством из прошлости", али на "уштрб" добити.

Председник УБС истакао је да не треба изгубити из вида да је таква оријентација банкарског сектора допринела да буде сачувана макроекономска стабилност и да Србија не дође у ситуацију попут Исланда или Ирске, где је због пропасти банака читава национална економија доведена "на руб пропасти".

Дугалић је подвукао и да су банке "коректном" ликвидношћу ушле у 2012.

"Прво имају најбољу адекватност капитала, односно највећу сигурност за све пласмане посебно ризичне, имају и добру ликвидност - коефицијент је два, а то је двоструко више од минимума који се предвиђа и нашим законом и базелским споразумом. Но, проблем је велики број лоших зајмова због којих морају да издвајају велике резервације и то је тренутно највеће оптерећење", указао је Дугалић.

Председник УБС навео је и како очекује да у 2012. буде настављено са субвенционисаним кредитима - зајмовима банака у којима држава субвенционише камату.

"Претпостављамо да ће нека врста субвенције постојати, јер ти кредити за субвенцију и ликвидност су помогли привреди да лакше преживи у тешкој години иза нас.Ти зајмови су имали позитиван ефекат и нису били сасвим погрешни", закључио је Дугалић.