Милијарда потребна за уљне шкриљце

Тендер за саветника за избор стратешког партнера за експлоатацију нафтних шкриљаца на територији Алексинца биће расписан у јануару 2012. године, најавио је министар животне средине, рударства и просторног планирања Србије Оливер Дулић.

"Саветник би помогао око привлачења великог страног инвеститора и очекујемо да би могао да сачини међународни тендер за његов одабир у наредних неколико месеци, а ми у министарству бисмо волели да то буде најкасније до половине 2012. године", рекао је Дулић у интервјуу агенцији Бета.

Експлоатација не може да почне "пре краја 2016. или почетка 2017. године", али су појачане активности око почетка коришћења нафтних шкриљаца у околини Алексинца, каже министар и напомиње да се све ради у складу са законом.

"Циљ је да доведемо најмодернију светску технологију да би уљни шкриљци постали ресурс који може значајно да поправи енергетски биланс Србије", рекао је Дулић и истакао да ће, због богатства налазишта које поседује на својој територији, Србија инсистирати да држава буде већински партнер у будућем предузећу.

Дулић је прецизирао да се на територији Алексинца врше последња испитивања "која треба да дефинишу биланс наших резерви", али је навео да већ сада може да се каже да ће уљни шкриљци "бити искоришћавани неколико наредних деценија, ако не и читавих 100 година".

Министар рударства рекао је да би од нафтних шкриљаца у Алексинцу требало годишње да се произведе између 500.000 и 600.000 тона нафте, око 100 мегавата електричне енергије и да се обезбеди топлотна енергија за тај град и околна места.

"Да би се то десило потребно је да се инвестира између 700 и 800 милиона евра, а укључујући оно што ће бити потребе тог копа, биће потребно око милијарду евра", рекао је Дулић и нагласио да ће посао око експлоатације упослити неколико хиљада људи.

Строги еколошки услови 

Циљ је, како истиче, да технологија која се буде примењивала буде у складу са високим европским стандардима и да минимално оптерећује животну средину.

Дулић је оценио као неприхватљиво да се као партнер прихвати неко ко жели само да користи природни ресурс, убире добит и плаћа рудну ренту.

"Кроз процесе у наредним месецима јасно ћемо ставити до знања да ми наше ресурсе, не само када су у питању уљни шкриљци, већ све минералне сировине, хоћемо да експлоатишемо у сарадњи са светским фирмама само у односу у коме је држава партнер", напомиње Дулић.

Инсистираће се, како је додао, и да Србија не буде зона у којој ће се руда само вадити, а потом слати у иностранство на прераду, већ да се на њеној територији обавља финализација рударске прераде.

"То је саставни део нове стратегије о управљању минералним ресурсима у Србији који је завршена и која ће ових дана ући у владину процедуру и бити пред посланицима Скупштине Србије у наредних неколико месеци", најављује ресорни министар.

Дулић је навео да ће "стратегија у потпуности преуредити визију развоја рударства и омогућити да се рударска добит преточи у раст бруто домаћег производа".

Србија на основу свог рудног богатства може, поред рударских фирми, да привуче и оне које се баве прецизном механиком, електроником, ауто-индустријом, које ће, како објашњава министар, уграђивати материјале које пронађу на њеној територији.

Дулић је рекао да је срећна околност и то што се највећи рудни потенцијали налазе у оним деловима земље који су најнеразвијенији, због чега верује да ће рударство бити мотор за смањење великих регионалних разлика.

Министар рударства је закључио да би Србија наредних година, са подизањем капацитета вађења руда, од рудне ренте могла да убире и више од пет милијарди динара годишње и подсетио да је 2011. године накнада за експлоатацију рудних богатстава била око две милијарде динара, док се у 2012. години очекује 2,8 милијарди динара.