Економски изазови 2012. године

Економски саветник премијера Јуриј Бајец изјавио је да постоје реалне основе да се у 2012. години одржи макроекономска стабилност, без обзира на утицај кризе која долази споља, јер је Влада у буџету издвојила око 1,5 милијарди евра за капиталне пројекте и 600 милиона евра за субвенције, а ту је и аранжман из предострожности са ММФ-ом. 

Бајец је нагласио да би било веома добро да Србија у наредној години добије кандидатуру за чланство у Европској унији, јер би то привукло стране инвеститоре и указао да држава мора да смањи јавну потрошњу и спроведе реформу јавног сектора и пореског система.

"То сигурно нису све мере које би биле довољне, јер када сте кандидат за чланство у ЕУ, онда инвеститори виде једну дугорочнију перспективу вашег јасног пута где сте се усмерили, а инвестиције су дугорочни пројекти", објаснио је Бајец.

Према његовим речима, инвеститор ће радије да дође када види да је та кандидатура једна врста додатне гаранције.

Бајец је рекао да ћемо и у идућој години моћи да користимо значајна средства, нешто од тога је бесповратно, а део тога је под веома повољним условима, од ЕУ, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, и то нису мала средства.

Јако је добро што је Влада Србије, бар што се тиче стручног дела посла, привела крају све припреме око оснивања Развојне банке, која би требало да помогне привреди да преко система пословних банака дође до јефтинијих кредита, каже Бајец.

Што се тиче монетарне политике, Јуриј Бајец очекује да ће НБС успети да сведе инфлацију на ниво значајно нижи него у овој години и самим тим и референтну камату, тако да ће и пословне банке моћи да смање своје каматне стопе, а то значи и повољније кредите привреди и грађанима.

У наредној години Бајец пуно очекује и од пројекта "Фијат ауомобили Србија", који ће, према његовој оцени, "показати гомилу индиректних ефеката", попут додатног запошљавања у другим деловима привреде и да ће Крагујевац као град да "живне".

Што се тиче економских односа са иностранством, Бајец сматра да је Србија направила позитиван помак, јер је смањен спољнотрговински дефицит и текући платни дефицит, оцењујући да је тиме држава показала да је способна да редовно извршава своје обавезе према иностранству, што је веома важан показатељ.

Када је у питању раст привреде од два одсто у овој години, Бајец је оценио да је то последица повећаних инвестиција, а мање повећаног извоза.

"Мислим да је важно и што је Србија побољшала свој кредитни рејтинг (BB) у овој години и релативно повољно успела да се задужи по први пут на међународном тржишту капитала и да је, у оквирима могућег, обезбедила неку врсту стабилности, нажалост на ниском нивоу, бар када је реч о стандарду грађана и о њиховој куповној моћи", закључио је Бајец.