Неуставно легитимисање потрошача

Уколико купац жели да замени робу коју је купио или жели свој новац натраг, трговцима, осим имена и презимена, мора дати и матични број. Уписивање личних података у такозвани "Налог за исправку"("НИ" образац), који је уведен 2004. године, није у складу са Уставом и законом.

Национална организација потрошача Србије протестује, пошто ниједан закон не налаже остављање личних података при рекламирању робе.

"Довољно је да потрошач, приликом рекламације, поднесе рачун, слип из банке или довољно је само да зна датум кад је шта купио, остало је на трговцу да докаже", каже Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије.

"Онај ко је из Министарства финансија прописао уредбу, само показује немоћ како да се избори са несавесним трговцима", наводи Паповић.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић предао је иницијативу Министарству финансија, јер је, како објашњава, реч о незаконитој одредби.

"Те податке не узимају трговци зато што они то воле или желе, него зато што су практично у изнудици, зато што су под притиском пореских органа који инсистирају да те податке уносе у тај фамозни образац", рекао је Шабић.

"Ту, наравно, имамо један непотребан конфликт, где имамо с једне стране потрошаче који с правом желе заштиту приватности и с правом желе поштовање Устава, а с друге стране продавце који ризикују кажњавање, независно од тога што је то кажњавање неоправдано", истиче Шабић.

Предлог за измену закона

Привредна комора Србије већ је предложила надлежном министарству и Пореској управи да измене Закон о фискалним касама, како би трговцима олакшали компликоване процедуре. С тим се слажу и у Унији послодаваца.

"Сви подаци који се налазе на фискалним исечцима су сасвим довољни и није потребно уписивати матичне бројеве или личне податке купаца", истиче Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.

Без обзира на негодовање купаца који се плаше злоупотребе личних података, трговци спроводе процедуру, јер морају да правдају пазаре. Ипак, неким купцима важно је да замене робу, па уписивање података не виде као задирање у приватност.

Инспекцији и Пореској управи важни су само лични подаци и својеручни потпис оних који су купљену робу, коју желе да врате или рекламирају, платили више од 500 динара.