Нафта из шкриљаца 2016.

Државни секретар за рударство у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања Златко Драгосављевић најавио је да би Србија од 2016. или 2017. могла добијати нафту из уљних шкриљаца.

"У 2012. години би требало да буде расписан јавни позив за избор стратешког партнера за експлоатацију и прераду уљних шкриљаца у Алексинцу", изјавио је Драгосављевић.

Експлоатација и прерада уљних шкриљаца један је од стратешких пројекта у рударству Србије, рекао је државни секретар Драгосављевић за Танјуг и навео да је ресорно министарство до сада добило писма о намерама пет потенцијалних стратешких партнера, али да има још заинтересованих компанија.

Писма су стигла од инвестиционих фондова "Хатор" и "Зао стар", естонских компанија "Еести енергија" и ВКГ и Нафтне индустрије Србије (НИС). Како је изнео Драгосављевић, циљ је успостављање стратешког парнерства са неком светском компанијом која има најбоље технологије, искуство у тој области, али и чија је технологија еколошки најприхватљивија.

"Није нам идеја да тај посао ради искључиво инвеститор, већ да се тај посао ради заједно са домаћом компанијом, односно да се успостави заједничко предузеће", рекао је Драгосављевић и додао да би право на експлоатацију требало да буде улог домаће компаније у заједничко предузеће.

Државни секретар подсетио је да Јавно предузеће за подземну експлаотацију угља (ЈП ПЕУ) "Ресавица", односно Алексиначки рудници коју су у саставу ЈП ПЕУ, тренутно изводе геолошка истраживања у алексиначком басену.

Велика шанса за запошљавање

До краја године ће бити завршена прва фаза истраживања, како би биле утврђене тачне резерве шкриљаца у једном делу алексиначког басена и очекује се да до краја 2011. ЈП ПЕУ "Ресавица" преда елаборат о резервама око 400 милиона тона уљних шкриљаца, објаснио је државни секретар.

Драгосављевић је проценио да би, са реализацијом таквог пројекта посао могло да добије око 1.500 људи.

Државни секретар је поводом учесталих мишљења да прерада уљних шкриљаца није у потпуности еколошки оправдана, указао да се та сировина већ дуго прерађује у Естонији која је земља чланица Европске уније, што значи да испуњавају прописане еколошке стандарде ЕУ.

Драгосављевић је напоменуо да се приликом производње нафте из уљних шкриљаца не користи вода, па не долази до емисије угљен-диоксида, већ настаје само пепео чија је емисија, како је истакао, отприлике једнака оној коју сада производе домаће термоелектране.

Према проценама компанија из Естоније које се дуго година баве тим послом, производња нафте из уљних шкриљаца исплатива већ при цени нафте од 60 до 70 долара по барелу, навео је Драгосављевић.

Државни секретар је навео и да Народна Република Кина и Бразил, такође, имају велико искуство у преради уљних шкриљаца из којих могу да се добијају и струја и гас. Процењује се да у алексиначком басену има 2,1 милијарде тона уљних шкриљаца из којих је могуће добити око 200 милиона тона нафте.