Криза јача од статистике

Привредни раст у југоисточној Европи у 2012. години биће "спор и оклевајући", оценио је у Београду главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Питер Санфи.

"Већину земаља региона у следећој години очекује нижи привредни раст него што је процењивано у октобру", рекао је Санфи на представљању Извештаја о транзицији "Криза и транзиција: перспективе људи".

Санфи наводи да су октобарске прогнозе сувише оптимистичне и да ће вероватно бити ревидиране наниже у јануару.

Аналитичари Европске банке за обнову и развој у октобру су проценили да ће привредни раст у већини земаља југоисточне Европе бити између два и три одсто, укључујући и Србију за коју је ЕБРД предвидео раст од 2,3 одсто.

Домаћинства у земљама у транзицији, међу којима је и Србија, била су много више погођена економском кризом у протекле две године него што то показују статистички бројеви о стању економије тих земаља, саопштено је током представљања Извештаја о транзицији.

"Међу земљама у транзиционом региону, који је обухватило истраживање ЕБРД-а, домаћинства у Србији, Бугарској и Мађарској најзначајније су погођена кризом, наведено је на представљању извештаја у Народној банци Србије.

Домаћинства у транзиционим земљама много више су осетила утицај кризе него у земљама западне Европе, пошто је смањење потрошње основних животних намирница у земљама у транзицији било 39 одсто, а на западу само 11 одсто, док је у Србији потрошња тих намирница смањена 46 одсто, прецизирао је Питер Санфи.

На питање "колико је криза погодила ваше домаћинство у протекле две године", 40 одсто домаћинстава у Србији изјаснило се да су значајно погођени, а још 30 одсто да су прилично погођени утицајем економске кризе, навео је Санфи.

Пад потрошње 

Домаћинства у Србији била су погођена падом потрошње у свим категоријама – од основних животних и луксузних намирница, алкохола и дувана, посета лекару и у плаћању рачуна.

Губитак радних места, мали ефекти званичних мере подршке и помоћи, веће коришћење неформалних извора позајмљивања, најчешћи су узроци што су домаћинства у тој мери осетила утицај кризе.

Санфи је истакао и да је, у поређењу са регионом, степен оптимизма у Србији мањи, па тако само око 30 одсто становника мисли да ће им деца живети боље него што они сада живе, док је у региону тај проценат око 50 одсто.

Такође, удео становника који подржавају демократско уређење опао је у Србији 14 одсто у поређењу са 2006. годином када је прелазио 50 одсто, док је број људи који су за тржишну економију смањен за 16 одсто, по чему је Србија међу последње две земље у југоисточној Европи, навео је Санфи.

Макроекономска стабилност очувана

Кључна достигнућа Србије у претходном периоду су напредак у евроинтеграцијама и очувана макроекономска стабилност, наводи главни економиста ЕБРД-а. 

Санфи је оценио да ће "Србија ускоро добити статус кандидата", без обзира на то каква ће бити овонедељна одлука Европског савета.

Према његовој оцени, позитивно је што се настављају улагања у инфрастуктуру и приватне инвестиције.

Санфи је навео да су кључни изазови у 2012. години за Србију припремање за претприступне преговоре и даљи наставак фискалних реформи које ће се, према његовим очекивањима, наставити после избора.

Изазови за Владу ће бити смањење јавне администрације, али и реформа пензијског система, оценио је главни економиста ЕБРД-а Питер Санфи.