Утицај кризе на Кину

Четвртина кинеског националног дохотка долази од извоза за који ради и 60 одсто радника у Кини. Када Американци и Европљани губе посао и купују само оно што је неопходно, страда и Жије Јун. Његова фабрика је 10 хиљада километара од Америке, али за тржиште Америке фабрика производи маске за "ајпод".

Поруџбине су мање за 70 одсто, па фабрика губи новац, иако је отпустила половину радника.

"Ако у наредна две месеца не буде боље, отпустићемо све раднике и зауставити производњу. Овако више неће моћи. Неке фабрике су затворене, а неки власници већ распродају и машине", каже Жије Јун, власник фабрике.

Потражња за кинеским производима је на најнижем нивоу у последњих 30 месеци, а трговински суфицит са Европом пао је за десет одсто.

Влада у Пекингу смањила је обавезну резерву банкама како би се јефтинијим кредитима помогло привреди.

"Општа економска ситуације је врло компликована. Влада мора све да одмери и опрезно да делује. Ово су мале промене ни приближне онима из 2008. године", каже економски аналитичар Цу Ћаолеи.

Ћаолеи је рекла да су тадашње радикалне реформе изазвале многе нежељене ефекте као што је неконтролисан раст тржишта некретнина и колебање берзи.

Економисти владе, која је тек успела да стабилизује високу инфлацију, тврде да разлога за панику нема јер је, упркос паду индустријске производње, привредни раст и даље један од највећих на свету.

"Новембарски пад индекса потражње потврђује да је кинески привредни раст на сталној путањи пада али се сада стабилизовао на девет одсто. Прогноза за ову годину била је 9,2 одсто", каже Цаи Ђин из комитета за логистику и куповину.

Економисти упозоравају да ће се Кина ускоро суочити са новим изазовом. Ако се смањи извоз, привреда ће морати више да се ослања на домаћу потрошњу.

Зато су потребне веће плате кинеским радницима, а веће плате значе нове трошкове за послодавце од којих неки већ селе производњу у земље са још јефтинијом радном снагом попут Индије и Вијетнама.