Граница све нижа - сваки други тринаестогодишњак у Србији пије алкохол

Месец и по дана након што је 12-торо деце завршило у болници због тровања алкохолом у београдском ноћном клубу из Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” стижу узнемирујући подаци. Чак 50 процената младих повремено пије, 20 одсто њих се повремено опија, а 7 одсто пије редовно.

Истраживање је обухватило ученике основних школа 5. и 7. разред и први разред средње школе, а истовремено се спроводило и у другим земљама. Више од 100.000 ученика попуњавало је исти упитник као и наша деца, каже др Биљана Килибарда из Института "Батут".

Наводи да се део истраживања односио на алкохол. "Проценат деце која су пробала алкохол, деце која га тренутно користе - односно рекла су да су у претходних 30 дана користила алкохол и оно што је посебно забрињавајуће број деце, која су према сопственом исказу била пијана", каже Килибарда.

Истраживање је показало и да је порастао проценат девојчица узраста 5. и 7. разред Основне школе које пију алкохол.

"Зашто то раде, остаје да се види. Истражвање је рађено 2022. године после пандемије током које су деца живела у промењеним условима живота. Мораћемо да упоредимо те податке, јер су се девојчице тог узраста увећој мери сврстале и у групу проблематичних користника друштвених медија, а жалиле су се и на комуникацију у породици", каже др Килибарда и додаје да ће анализа података до маја показати право стање.

Поражавајућа статистика да сваки други тринаестогодишњак пије намеће питање и како нађу пут до алкохола. Начини су различити, каже др Клибарда и додаје да деца која су почела да излазе то раде по кафићима, али и да се често алкохол конзумира код куће, у присуству родитеља, и при већим окупљањима.

"Прва тема коју смо истраживали је друштвена прихватљивост и толеранција друштва према употреби алкохола и то је оно што често виђамо да родитељи дају својој деци да пију пиво. Наглашавам да се код адолесцената до 18 година свако пијење сматра ризичним, односно злоупотребом алкохола, јер може да утиче на њихов развој. Она има различите нијансе - од ризичног пијења, преко штетног пијења до зависности од алкохола", објашњава др Килибарда.

Србија већ седам година има Национални програм превенције штетне употребе алкохола. У њему је наглашено да за смањење алкохолизма код младих није довољно научити их да је пијење штетно, већ да треба укључити цело друштво да се на време препознају знаци алкохолизма и делује превентивно.

Докторка Биљана Килибарда из Института "Батут" наводи да је потребно више радити.

"На то указују подаци другог истраживања, где смо видели да упркос томе што се прича да је пијење штетно млади и даље потцењују тај ризик, што је у складу са њиховим узрастом. Тек 20 процената ученика првих разреда средњих школа сматра да је пијење 4-5 пића за редом у једној прилици штетно. То "ексцесивно пијење" је посебно опасно и скопчано је са опијањем. Последице алкохолизма могу да буду погубне не само за кориснике, већ и за друге људе у случају туча и саобраћајних несрећа", каже докторка Килибарда.

субота, 27. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво