Милан је доживео несрећу коју преживи један од милион људи, сада другу шансу живота користи много мудрије

Милан каже да је те ноћи када се догодила несрећа изашао у град, као и да је на мотору био са другаром.

“Обишли смо пет локала, свуда се пило. Изашли смо на мало алкохола, али обишли пет локала, свуда помало. Мало пута пет била је лепа количина. Као и данашњи клинци, сви жељни доказивања”, каже Милан.

Када се несрећа догодила имао је 22 године.

“После провокација и качења у кафићу, другар и ја кренемо, то ми је био божји знак, да не идем мотором, јер до неких кафића сам ишао мотором. Тај пут није хтео да упали. Моја ђавоља упорност је прорадила тада. Угушила опомене од бога и анђела чувара. Терао сам друга да ме гура како бисмо стартовали машину. И онда, нервозан што мотор није хтео да упали, већ имам проблем, пијан сам”, наводи Милан.

Како је дошло до несреће

Мотор је ипак упалио и кренуо је да одвезе другара кући.

“Кренули смо, другар живи на путу ка пожаревачкој болници. Ја сам планирао да окренем мотор испред болнице, шири је пут, и да се вратим у исти кафић да решим већ започет проблем. И затегао сам га по гасу до 170 километара на сат. Том брзином као да сам хитао смрти у загрљај, а не друга да одвезем кући. То је блага кривина улево, ми смо ушли са 170. Ту се са десне стране налази продавница која има велики трем, ослања се на три дебеле дрвене греде. Ја сам главом поломио, предњи точак мотора је ударио ивичњак, блага кривина улево, али за 170 километара на сат била је оштра. Ја сам главом те три греде поломио, ту сам моментално већ био у коми”, објашњава Милан.

Када се несрећа догодила, Милан није имао кацигу, дао је другу. У коми је био више од 40 дана.

“Четрдесети дан сам дао знаке буђења из коме, али како која бактерија уђе у Ургентни центар, ја је добијем. И онда је докторка рекла мојима само га водите што даље одавде, да би успео да изгурам све то”, додаје Милан.

"Мотор никада више"

Живот му је дао другу шансу, сада ради у Градској управи и младима на предавањима прича своју причу како би их посаветовао колико морају да буду опрезни.

Каже да га они најчешће питају да ли даље вози мотор. Сада одговара: “Мотор никада више”. 

“Ја им испричам отприлике половину моје основне школе, средње, мангупирања, иживљавања, проблеме, све то ја испричам и пут који ме је довео до самог страдања”, наводи Милан.

По његовој животној причи снимљен је филм “Један од десет милиона”.

“Град Пожаревац је снимио, финансирао документарни филм. Мени је искрено жеља да се уради и много леп играни филм. Тако се зове зато што то што сам ја преживео, то преживи један у милион. А један у десет милиона има функције као ја”, каже Милан.

За крај има и поруку за младе.

“Свима бих поручио да никад не возе уколико су конзумирали алкохол. Да се никад не возе са особом која је конзумирала алкохол или неке наркотике. Да увек користе сигурносне појасеве у аутомобилима, на мотору кацигу. И свуда да поштују ограничења дозвољене брзине да би се према сутра пробудили у свом дому, а не у болници”, поручује Милан.