Читај ми!

Како се памти 29. новембар – најважнији празник социјалистичке Југославије

Данас је 29. новембар. До 2002. године обележавао се као државни празник – Дан Републике. Од Другог светског рата, славио се на дан када је одржано друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године. Сећања на овај празник и заједничку велику државу бледе, а памте га углавном само старији грађани.

Пионирска заклетва била је једно од обележја најважнијег празника социјалистичке Југославије. Последњи пут, положили су је пионири рођени 1984. године.

Празник братства и јединства свих народа и народности славило је нерадно више од 22 милиона Југословена.

Данас се већина са сетом сећа тих дана.

Један од пет државних празника у СФРЈ

У СФРЈ славило се пет државних празника, а последњи у години био је 29. новембар – Дан Републике. Празновао се два дана.

"Значио је период када би се људи посветили породици као раднички дан и тада их је то подсећало на стварање једне републике, Федеративне Народне Републике Југославије", рекао је Витомир Станковић, историчар.

Историчари кажу да су овај празник због опште еуфорије која га је пратила, славили и они који нису били велики љубитељи Тита и социјализма.

"Југоносталгичари се са сетом сећају тог периода. Био си мирнији у том периоду и често су говорили 'Некада си могао мирно да спаваш у парку, а сада у парк не смеш ни да изађеш'. Много мање се причало о насиљу него данас, а данас је насиља много више", оценио је Станковић.

Овај датум је последњи пут био нерадан 2001. године.

Иако је од распада заједничке државе прошло више од три деценије и данас ће велики број југоносталгичара из свих крајева бивше земље посетити Музеј историје Југославије и положити цвеће на гроб Јосипа Броза Тита.

четвртак, 02. мај 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво